Rešiti problem javnih preduzeća ili je kriza javnog duga neizbežna

Bez rešenja problema javnih preduzeća neminovna je kriza javnog duga i kolaps privrede, rekao je član Fiskalnog saveta, Nikola Altiparmakov.

„Od 2001. smo imali prostora da probleme javnih preduzeća odgađamo a više tog prostora nema, jer smo mi zemlja koja se najbrže zadužuje u Istočnoj Evropi, pa i čitavoj Evropi. Kamate na naš javni dug su preko sedam odsto kada se zadužujemo u dolarima i to je neodrživo“, rekao je Altiparmakov.

On je, na konferenciji „Kako spasiti javna preduzeća“ održanoj u Pres centru Tanjuga u organizaciji Fondacije „Konrad Adenauer“ i Busnis Info Grupe, naveo da je Fiskalni savet najviše pažnje posvetio Srbijagasu, s obzirom da je to javno preduzeće za četiri-pet godina uspelo da akumulira gubitke od 1,2 milijarde evra.

„U tom periodu Srbijagas je uspeo da pojede jedan Telekom. To je uspelo tako što se kroz Srbijagas vodila socijalna politika po kojoj se gas nabavlja skupo, građanima prodaje jeftino, što je rezultiralo godišnjim gubicima od 200-300 miliona evra“. 

Altiparmakov je skrenuo pažnju da postoje i državne firme koje, poput Telekoma, formalno ne pravi gubitke, ali koje imaju velike viškove zaposlenih, gube tržište, a samim tim i svoju vrednost. 

EBRD indikatori, kako je predočio, pokazuju da se oko 55 do čak 60 odsto bruto dodate vrednosti u Srbiji ostvari u nekom obliku javnog sektora, naspram 20-30 procenata u ostalim tranzicionim zemljama Istočne Evrope koje su uspešno završile tranziciju. 

Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić smatra da je rešenje za gubitaše da se podignu cene, smanje troškovi poslovanja, smanji broj zaposlenih i prekine sa sklapanjem štetnih ugovora sa privatnim firmama. 

Prema njegovom mišljenju, rešenje za Srbijagas je da to javno preduzeće prestane da isporučuje gas preduzećima i građanima koji ne plaćaju svoje obaveze. 

„U suprotnom to je neka vrsta subvencije koja se prevaljuje na javno preduzeće, a koje ima čvrste obaveze prema ruskim isporučiocima. Ovako se te obaveze prevaljuju samo na budžet države“, rekao je Arsić. 

Profesor Političkih nauka Dušan Pavlović ocenio je da se „odnos države prema javnim preduzećima pogoršava od 2008. godine kada su velika preduzeća počela da se prodaju po sistemu tajnih ugovora, što je netransparentna institucija“. 

Kao primer je naveo NIS i JAT koji su, kako je kazao, „prodati bez popisa imovine“. 

„Sa prodajom NIS-a je počela nova era koja je pogoršala status javnih preduzeća. Dok se te stvari ne poprave, nemamo šanse da napravimo ozbiljnu reformu javnih preduzeća“, rekao je on. 

„Preduzeća moraju transparentno da posluju, budžet mora da bude javan, svi ugovori, donacije, pokloni, pomoći, moraju da budu javni. Svi podaci treba da budu dostupni na veb sajtu tih preduzeća. Javna preduzeća rade javni posao, a javnost ima pravo da zna kako posluju“, kazao je Pavlović.

Predstavnica revizorske kuće KPMG Katarina Đulić ukazala je na četiri najveća izazova javnih preduzeća. 

Prvi izazov su nejasni ciljevi tih firmi. Privatna preduzeća, kaže ona, imaju jasan cilj da maksimiziraju profit, dok javna imaju i druge ciljeve koji su često u konfliktu sa prvim ciljem, poput održanja socijalnog mira, zapošljavanja… 

Drugi izazov je, prema njenim rečima, slab nadzor, jer institucije koje su za to zadužene imaju slab kapacitet i znanja. Treći izazov je, navodi Đulić, nedostatak transparentnosti, a četvrti – neprofesionalni odbori, „jer nema ni jasnih kriterijuma kako se biraju“. 

Đulić je poručila da bi na tim mestima trebalo da sede ljudi od integriteta koji bi bili sposobni da se odupru kako političkim, tako i bilo kojim drugim pritiscima spolja ili iznutra. 

Za sređivanje stanja u javnom sektoru Srbije ključno je postojanje političke podrške, bez koje neće biti od koristi ni najbolja tehnička rešenja, ocenjeno je na skupu.