Rio Tinto postao vlasnik još nekoliko parcela u blizini planiranog rudnika litijuma

Kćerka kompanija Rio Tinta, Rio Sava Exploration, koija je planirala da iskopava litijum u Srbiji, postala je vlasnik još nekoliko zemljišnih parcela u katastarskoj opštini Slatina, pokazuju podaci Republičkog katastra. Reč je o selu koje se nalazi odmah pored sela Gorne Nedeljice, mesta u kome je bila planirana izgradnja rudnika litijuma i bora.

„Jako je čudno da se Rio Sava pojavljuje kao kupac zemljišta koje je namenjeno za zaobilazni put. Znači to je onaj zaobilazni put koji smo mi otkrili još davno, kad je bila ona afera sa (Zoranom) Drobnjakom (v.d. direktora Puteva Srbije)“, kaže za Novu ekonomiju Miroslav Mijatović iz organizacije Podrinjski antikorupcijski tim (PAKT). 

On podseća da je Drobnjak dao da Rio Tinto projektuje obilaznicu oko Loznice. Kako dodaje, to je kompaniji u interesu zato što vodi do rudnika.

„Sad se u čitavoj priči ponovo pojavljuje Rio Tinto da otkupljuje to zemljište koje se nalazi na ucrtanoj trasi zaobilaznice. To dovoljno govori, jer zašto bi firma imala motiv da kupuje tako nešto, da nemaju neke skrivene motive iza toga“, smatra Mijatović.

Drobnjak je inače o tome prošle godine, pre velikih građanskih protesta, javno govorio na televiziji K1.

On podseća da je selo Slatina na putu kad se ide iz Valjeva ide uzbrdo ka Nedeljicama, selu gde je Rio Tinto planirao rudnik litijuma.

Nova ekonomija je više puta podsećala da je litijum i dalje strateški mineral prema važećim oodredbama Zakona o rudarstvu što znači da srpske vlasti nisu odustale od podrške izgradnji rudnika.

Naš sagovornik smatra da ni za jedan mineral ne treba automatski proglašavati javni interes, jer je onda čitava priča u ingerenciji države:

„Mislim da se nijedan projekat ne bi smeo tako izvoditi, dok se ne vidi studija izvodljivosti i studija procene uticaja na životnu sredinu, a ne da imamo proglašenje da je strateški mineral, pa potom proglašenje da je javni interes“, ocenjuje sagovornik našeg portala.

Razlog za to je kako dodaje, što se u čitavom tom procesu narod ništa ne pita.

„Nismo protiv eksploatacije litijuma, ali zna se sa kakvim tehnologijama. Mi nažalost takve tehnologije nemamo“, dodaje Mijatović.

Mijatović podseća da je druga stvar na koju godinama upozoravaju „prikrivena državna pomoć koju su i Kinezi dobili u Boru“.

„Nema razloga da je onda ne traže i ostali, a to je nepoštovanje ekoloških standarda i onda to automatski umanjuje proces proizvodnje svima koji dođu ovde i zbog toga vidimo i motivaciju stranih kompanija da dolaze ovde“, naglašava predstavnik Podrinjskog anti-korupcijskog tima.

U Boru su Kinezi inače otvorili i novi rudnik bakra, prodata im je topionica i često se dešavaju ekološki incidenti, izlivanje otpadnih voda i aerozagađenje.

Foto: Screenshot/Geosrbija

Podatke Službe katastra u Loznici, koji pokazuju da je Rio Tinto postao vlasnik još nekoliko parcela u selu Slatina, objavio je na tviteru i novinar Nemanja Rujević.

Informacija je samo podgrejala nagađanja o tome da Rio Tinto nije odustao od otvaranja rudnika litijuma i bora u Srbiji, iako je aktuelna vlast nakon građanskih protresta ukinula prostorni plan i odustala od usvajanja zakonskih odredbi kojima bi se to ubrzalo.

Kako je Nova ekonomija više puta pisala i dalje nije ukinuta odredba Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima kojom je litijum proglašen za strateški važan mineral.

Sve dok je tako, primenjivaće se posebne odredbe tog zakona kojima se olakšava rudarenje litijuma, ocenila je krajem prošle godine za naš portal aktivistkinja iz Užica, Tijana Jevtić.

Foto: Screenshot

Uvidom u mapu katastra na portalu Geosrbija može dobija se informacija da je reč o više parcela sa objektima, koje čine jednu veću i nalaze se uz magistralni put broj 27 koji povezuje Valjevo i Loznicu.

Nije teško zaključiti da su na tom zemljištu stambeni i drugi obejkti nekog domaćinstva, kao i jedna njiva.

Zakon o rudarstvu je, kako je tada podsetila Tijana Jevtić, menjan je 2015. i u prvom kvartalu 2021. godine i uveo je suštinsku izmenu u definisanju javnog interesa koji potire i ličnu imovinu, kao i prethodni status nekog zaštićenog područja:

„Zapravo, ako je ruda označena kao strateška sirovina, Zakon o rudarstvu postaje primarni ključ“, rekla nam je tada Tijana.

Nova ekonomija je i pre toga pisala o istim tim problemima, a na probleme zbog ovlašćenja koja se daju rudarskim kompanijama u Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima ukazivao je i advokat iz Beograda Predrag Savić.

On je još u martu prošle godine govorio o problematičnim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji u kome se navodi da se odredbe tog zakona „ne odnose se na planiranje i uređenje prostora… i na izgradnju objekata koji se u smislu zakona kojim se uređuje rudarstvo smatraju rudarskim objektima, postrojenjima i uređajima“.

Čedomir Savković