Romi na tržištu rada: Zaposleni kao čistači, pomoćni radnici i sakupljači sekundarnih sirovina

Različita istraživanja pokazuju da najveći broj zaposlenih pripadnika Romske nacionalne manjine radi u neformalnom sektoru i na najniže plaćenim radnim mestima. Gotovo 60 odsto njih su zaposleni kao čistači, pomoćni radnici ili sakupljači sekundarnih sirovina, pokazuju istraživanja.

Portal Infostud, objavio je podatke povodom Svetskog dana Roma o položaju ove nacionalne manjine u Srbiji.

Tako, kada je u pitanju posa, među Romima je zanatlija ili vozača tek oko 10 odsto, 6,9 odsto njih se bavi građevinskim poslovima, a oko 10 procenata poljoprivredom, koliko je i onih koji su zaposleni kao prodavci.

Nema podataka o stopi zaposlenosti

Relevantne državne institucije u Srbiji nemaju evidenciju o stopi nezaposlenosti pripadnika Romske nacionalne manjine, odnosno njih Anketa o radnoj snazi ne prepoznaje kao posebnu kategoriju, kao što to ne radi ni sa jednom drugom nacionalnom manjinom. Ni Ministarstvo za rad, ali ni ono za ljudska i manjinska prava, kao ni Republički zavod za statistiku nemaju precizan podatak.

Sa druge strane, različita domaća i međunarodna istraživanja pokazuju da je stopa nezaposlenosti kod njih barem tri puta veća od one kojom je obuhvaćeno celokupno radno sposobno stanovništvo u Srbiji.

„Tako se u zvaničnoj strategiji za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. navodi da se većina njih suočava sa siromaštvom, diskriminacijom i društvenom i ekonomskom isključenošću. U Strategiji se navodi da postoji veliki jaz između romskog i neromskog stanovništva“, navodi portal Infostud.

Kada je tržište rada u pitanju, stopa nezaposlenosti se procenuje na iznad 30 odsto, a u posebno teškom položaju su žene, kao i mladi u ovoj populaciji.

„Romi uzrasta od 18 do 24 godine imaju skoro upola manje šanse da budu uključeni u tržište rada, obrazovanje ili na različite obuke. Tek 27 odsto njih u poređenju sa 58 odsto kod mladih koji nisu Romi“, navodi se u zvaničnoj Strategiji.

Kada je u pitanju radno sposobno stanovništvo uzrasta od 16 do 64 godine, šanse su gotovo iste.

Diskriminacija u zapošljavanju i kod privatnog poslodavaca i u javnom sektoru

Posebno je težak položaj žena pripadnica Romske nacionalne manjine na tržištu rada. Istraživanje UNDP-a pokazuje da je devet od 10 mladih Romkinja isključeno sa tržišta rada, obrazovanja ili različitih obuka koje se organizuju u sklopu državne aktivne politike zapošljavanja.

Njihov težak položaj ogleda se često u sklapanju brakova i roditeljstvu u ranim godinama, a najčešće su ekonomski potpuno zavisne od muškaraca ili roditelja. Dve od tri nemaju svoj novac, ne rade i ne zarađuju, gotovo nikada nemaju neku imovinu na svoje ime.

Prema istraživanju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti „Percepcija romske zajednice o diskriminaciji“, 34 odsto Roma i Romkinja ističe da ih poslodavac ne zapošljava samo zbog toga što pripadaju tom narodu.

Dodatno, postoje velike predrasude i barijere u samoj fazi zapošljavanja zbog kojih oni i kada rade, najčešće obavljaju najmanje plaćene poslove i angažovani su na neformalnom tržištu rada.

Razlozi za otežano zapošljavanje

U pomenutoj državnoj strategiji navodi se da su pripadnici romske nacionalnosti suočavaju sa otežanim zapošljavanjem i pristupom tržištu rada iz sledećih razloga: nepovoljna obrazovna struktura, nedostatak radnog iskustva, znanja i veština, izražena diskriminacija, kao i nedovoljna motivisanost za uključivanje u formalno tržište rada.

Rezultati istraživanja „Odnos građana i građanki prema diskriminaciji“  iz 2023. pokazuju da većina učesnika istraživanja prepoznaje potrebu za boljom integracijom Roma. Sa druge strane, 52 odsto ispitanika i dalje je mišljenja da Romi zapravo i ne žele da se zaposle.

Samo jedan odsto njih ima visoku stručnu spremu, dok je u opštoj populaciji to 23 odsto. Razlog visoke stope nezaposlenosti Roma je nepovoljna struktura privrede i nizak nivo konkurentnosti.

Drugim rečima, zbog ranog napuštanja sistema obrazovanja, rada u neformalnom sektoru, niskih kvalifikacija i nedovoljno informisanosti o programima obuka i sticanja kvalifikacija, Romi uglavnom nisu konkurentni na tržištu rada.

Zato je i veliki broj njih u kategoriji dugoročne nezaposlenosti, odnosno na evidenciji je Nacionalne službe za zapošljavanje dve, tri ili više godina.

Kao razlog prijave na evidenciju NSZ najčešće se navodi ostvarivanje prava po osnovu nezaposlenosti, ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu ili dečiji dodatak.

Daleko manje je onih koji na ovaj način aktivno traže posao. Izveden je i zaključak da je poverenje pripadnika romske populacije u institucije veoma nisko, kao i to da nemaju visoka očekivanja u pogledu poboljšanja svog radnopravnog statusa.

Simboličnih šesnaest