Srbija

01.04.2022. 13:16

RTS, Nova ekonomija

Autor: Nova Ekonomija

Rudnik Soko: Više nesreća u 125 godina istorije

Pixabay

Srbija

01.04.2022. 13:16

U rudniku uglja „Soko“ kod Sokobanje jutros se dogodila nesreća u kojoj je poginulo osam rudara, a oko 18 njih je povređeno, saopštilo je Ministartsvo rudarstva i energetike.  Rudnik „Soko“ zabaležio je još nekoliko nesreća u svojoj istoriji, a jedna od najvećih dogodila se 1998. godine. 

Rudarska nesreća u jami rudnika „Soko“ dogodila nešto posle četiri sata jutros u delu ležišta rudnika istočnog polja u trećoj smeni, prilikom redovnih radova na eksploataciji uglja, rekao je direktor JP PEU Resavica Saša Spasić. 

Prema još nezvaničnim informacijama, došlo je do zarušavanja uglja u otkopnoj komori VE 3/1 i naglog prodora metana u radni prostor.

Prvo izbori, pa tek onda zatvaranje „Resavice“?

Jedna od najvećih nesreća koja se dogodila u rudniku „Soko“ u Sokobanji odnela je 29 života, a dogodila se 1998. godine, podseća RTS

Došlo je do izbijanja otrovnih gasova koji su doveli do nesreće kada je stradalo 29 rudara od kojih je deset bilo izloženo toplotnom i mehaničkom udaru eksplozije, a ostalih 19 rudara se ugušilo jer nije bilo dovoljno kiseonika.

Zbog upale i eksplozije metana 1974. godine u ovom rudniku nastradalo je 15 rudara, dok je  iduće 1975. god. došlo do izboja gasa i materijala i tom prilikom je nastradalo 5 rudara.

U tom rudniku dogodilo je još nekoliko nesreća u kojima su pojedinačno stradali rudari na svom poslu.

Uhapšene tri osobe zbog zloupotrebe u „Resavici“

Na sajtu Resavice objavljen je istorijat rudnika „Soko“ koji je podelljen na nekoliko etapa. 

Prva etapa je period od 24 godine koji obuhvata vreme od 1898. godine i 1908. godinu kao početak eksploatacije, pa sve do 1922. godine. U navedenom periodu proizvedeno je 675 tona uglja.

Druga etapa je takođe period od 24 godine kada počinje intenzivniji rad na istraživanju ležišta i proizvodnji uglja. Ta etapa obuhvata period od 1923. godine zaključno sa 1945. godinom. U tom periodu proizvedeno je 3.086 tona uglja.

Treća etapa je period od 25 godina, kada nastaje prva modernizacija rudnika i obuhvata period od 1946. godine zaključno sa 1970. godinom i ukupnom proizvodnjom od 2.362.698 tona uglja.  Godinu 1970. karakteriše i postizanje maksimalne godišnje proizvodnje od 224.400 tona uglja.

Period od 1971. godine do 1978 je četvrta etapa i karakterišu je učestali jamski požari, rudarske nesreće, izboj gasa uglja i srenskog materijala iz masiva u radni prostor i pad proizvodnje. U ovom periodu proizvedeno je 756.398 tona uglja.

Peta faza obuhvata 21 godinu (od 1979. do 1999. godine).  U tom periodu je završena sanacija i oporavak rudnika, proizvodnja raste, investicije su u naglom usponu, svi ekonomski pokazatelji su pozitivni i realizuje se sanaciono investicioni program, navodi se na sajtu Resavice. Ukupna proizvodnja za taj period iznosti 3.311.621 tona.

Šesta etapa obuhvata period od pet godina između 2000. i 2005. sa ukupnom proizvodnjom od oko 600.000 tona uglja. Na sajtu „Resavice“ se navodi da je za taj period važan projekat otvaranja novog rudnika za 21. vek sa „impozatnim investicionim ulaganjima“ koja se mere u milionima evra, kao i nov sistem za pranje uglja, nova upravno pogonska zgrada površine oko 2000 metara kvadratnih. 

Ako se analizira proizvodnja od 1928. godine zaključno sa 2008. godini, 80 godina rada, može se reći da je proizvedeno 7.035.000 tona komercijalnog uglja (88 000 tona godišnje), iskopano je više od 2.500.000 tona jalovine, što znači 9.835.000 tona rovne mase (123.000 tona mesečno).

Milijarda evra subvencija godišnje

Eksploataciono polje ležišta uglja rudnika „Soko“ zahvata atare sela Čitluk, Vrelo i okolnih sela i naselja istočno, severoistočno i zapadno od sela Čitluk. 

Regionalnim putem Sokobanja-Aleksinac, rudnik je povezan sa auto putem (E-75) Beograd-Niš-Skoplje, preko Rtnja sa magistralnim pravcem Paraćin-Zaječar, a što omogućava nesmetani transport uglja u sva područja Srbije i šire.

Povezanost rudnika sa železnicom Srbije ostvaren je asfaltnim putem Sokobanja-Кnjaževac-Rgošte, gde poseduje utovarno-ražirnu stanicu kpaciteta oko 2.000 tona komercijalnog uglja.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.