RZS po nalogu Vlade ponovo radi istraživanje o maržama u trgovinskim lancima

Vlada Srbije zatražila je od Republičkog zavoda za statistiku da sprovede istraživanje o strukturi cena osnovnih životnih namirnica u maloprodajnim lancima za prvih šest meseci ove godine.

Slično istraživanje RZS je uradio i prošle godine, takođe na zahtev Vlade, kada je rezultat pokazao da trgovačke marže uopšte nisu toliko visoke koliko je pokazalo slično istraživanje koje je tada sprovela Narodna banka.

U Službenom glasniku je pre nekoliko dana objavljeno rešenje u kojem se navodi da je RZS-u raspoređeno 6.000.000 dinara iz tekuće budžetske rezerve radi obezbeđivanja nedostajućih sredstava potrebnih za sprovođenje istraživanja o trgovinskim maržama na cene odabranih proizvoda u maloprodaji.

Na upit Nove ekonomije, iz RZS su naveli da će za potrebe Vlade sprovesti istraživanje o strukturi prodajnih cena za odabrane proizvode (osnovne životne namirnice) u maloprodaji. „Istraživanjem će biti obuhvaćeni maloprodajni lanci u Srbiji“, navodi se u odgovoru RZS-a.

Šta je pokazalo prethodno istraživanje?

RZS je  prošle godine sproveo Istraživanje o prihodima od prodaje prehrambenih proizvoda u unutrašnjoj trgovini, kao i Istraživanje o strukturi prihoda od prodaje proizvoda prehrambene industrije. U okviru publikacije „Trendovi, IV kvartal 2023“ objavljeno je „Istraživanje o maržama u trgovini i prehrambenoj industriji i njihov uticaj na cene hrane u Srbiji“.

Kako se navodi u javno objavljenom izveštaju, prosečna stopa bruto marže u subjektima u trgovini na malo prehrambenim proizvodima iznosila je 14,9 odsto u periodu od januara do aprila 2023.

Sa druge strane, istraživanje je donelo i podatak da su marže proizvođača u prvih šest meseci 2023. u proseku iznosile 54,1 odsto, što znači da su bile 3,6 puta veće od prosečne marže u trgovini na malo.

Osim podatka o prosečnoj marži za sve posmatrane subjekte koje je istraživanje RZS-a obuhvatilo, trgovci su razvrstani i u dve grupe, „Vodećih 20“ i „Ostali“.

Naime, kako se ukazuje, dvadeset vodećih subjekata u trgovini na malo („Vodećih 20“) imali su udeo u ukupnom prometu prehrambenih proizvoda od oko 83 odsto, dok su samo prva tri subjekta imala udeo od 48,9 odsto.

Prosečna stopa bruto marže (za sve proizvode) kod grupe „Vodećih 20“ iznosila je 14,6 odsto, pri čemu je najviša prosečna marža u ovoj grupi iznosila 23,8 odsto, a najniža 5,1 odsto. Kod grupe „Ostali“ prosečna marža je nešto viša i iznosila je 16,9 odsto.

Istraživanje RZS-a o maržama, koje zapravo predstavljaju neposredni profit od prodaje nakon eliminisanja troškova proizvoda, jedno je od retkih (ako ne i jedino poslednjih godina) na ovu temu.

Istraživanje koje bi trebalo da pokaže kakvo je stanje konkurencije na tržištu prehrambenih proizvoda trenutno sprovodi i Komisija za zaštitu konkurencije, ali ono još uvek nije objavljeno.

Kako su ranije naveli iz te institucije za Novu ekonomiju, analiza Komisije odnosiće se na period 2018-2022. i obuhvatiće proizvođače, prerađivače, uvoznike, trgovinu na veliko i trgovinu na malo nekoliko osnovnih prehrambenih proizvoda iz potrošačke korpe, kao i njihove marže.

Trgovci kažu da nisu krivi za visoke cene