Sa liste 99 najuspešnijih za 2021. godinu ispalo je 28 preduzeća

Među najuspešnijim kompanijama, u odnosu na prošlu godinu, izdvojile su se one koje spadaju u energetski, prehrambeni ili telekomunikacioni sektor, a brojna velika preduzeća nisu podjednako dobro podnela prelazak iz jedne krize u drugu.

Razlozi za uspon ili pad na godišnjoj listi 99 najuspešnijih preduzeća koju sastavlja portal Biznis.rs su raznovrsni, pojedine kompanije morale su da se zadužuju, neke su otpuštale radnike, treće su iz svoje dobiti pokrivale ranije gubitke.

Kompanije su se suočavale sa problemima od unutrašnjeg menadžmenta, praćenja parametara tržišta, preko krize tražnje, pandemijskih zaključavanja pa do zastoja u snabdevanju i inflacije.

NBS povećala referentnu kamatnu stopu na 4,5 odsto

U odnosu na listu 99 najuspešnijih velikih preduzeća prema finansijskim podacima za 2020. godinu, sa liste 99 najuspešnijih za 2021. godinu ispalo je 28 preduzeća.

Firme koje su ostvarivale pozitivne rezultate, ali se nisu plasirale na listu 99 najuspešnijih prema podacima za 2021. godinu koje je ustupila bonitetna kuća CompanyWall, su Srbijagas, Centrosinergija, Dis, Univerexport, Beo čista energija, Bambi, dm Drogerie, Messer Tehnogas, Heineken, Marbo Product…

Neke od ovih kompanija čak su zabeležile velika zapošljavanja – najviše Univerexport sa 458 novih radnika, ili dm Drogerie sa 140 novih radnika tokom 2021. godine.

Zaustavljena nabavka poklon-vaučera za đake, žalili se ponuđači

S druge strane, kod preostalih 12 velikih preduzeća koja su izgubila svoj plasman, razlozi za pad su gotovo svuda drugačiji.

Svakako je najznačajniji slučaj Javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije (EPS) koji je uz realizovani neto gubitak od oko 127 miliona evra ostao bez 971 zaposlenog u 2021. godini.

Isto ovo preduzeće je prema podacima iz finansijskih izveštaja samo godinu dana ranije bilo prvo po prihodima i dobiti.

EPS je i u 2021. godini bio najveći prihodaš u Srbiji, sa ostvarenih 2,95 milijardi evra, međutim, značajno su mu porasli rashodi, na 2,99 milijardi evra.

Uz nešto niže dugoročne obaveze sa 789 miliona evra, ovom preduzeću su za 45,3 odsto porasle kratkoročne obaveze, na 1,3 milijarde evra, te su mu tokovi gotovine bili značajno poremećeni.

EPS je deo investiranja u novu opremu posle velikih havarija na svojim kopovima ulagao iz ranije dobiti, ali onda je morao da se osloni na pomoć države, a u istom trenutku počela je da raste cena električne energije i uglja iz uvoza.

Pored EPS-a, najveći pad dobiti, odnosno realizovane gubitke, ostvarili su još i Tehnomanija i Radiodifuzna ustanova, što je ime pod kojim je registrovana Radio-televizija Srbije (RTS) koji posluje u minusu i ima 45 zaposlenih manje, i naizgled deluje da je njegovo poslovanje na dugi rok neodrživo bez pomoći države.

Preostala velika preduzeća sa gornje mini-liste mahom su se prezaduživala, kako kratkoročno, zbog čega je „stradao“ njihov racio likvidnosti, tako i u dugom roku.