Sa verom u dinar i Dinu – štedimo u evrima, a poštapamo doznakama

Narodna banka Srbije (NBS) je objavila kratak pregled rada u poslednjih 12 godina, koliko je guvernerka Jorgovanka Tabaković na čelu monetarnih vlasti. Rezultati koje NBS naročito izdvaja jesu „stabilnost valute i poverenje u dinar, stabilnost domaćeg bankarskog sektora“, te visok priliv stranih direktnih investicija i rekordnih deviznih rezervi.

Dinarska štednja je dostigla skoro 165 milijardi dinara (1,4 milijarde evra), što je preko devet puta više nego na kraju 2012. godine. Istovremeno, devizna štednja je premašila 15 milijardi evra što je rast od preko 80 odsto u poslednjih 12 godina, kaže centralna banka.

Koliko građani veruju i u NBS i u dinar, dovoljno nam govori to što nam je preko 90 odsto štednje u evrima, kaže profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu Veroljub Dugalić.

“Pa pogledajte koliko njih štedi u evrima, a koliko u dinarima i dobićete odgovor koliko građani imaju poverenja u dinar. Da ne govorimo o tome da se većina nekretnina kupuje upravo u evrima, “ kaže sagovornik Nove ekonomije.

Ove navode je, izgleda, nehotično potvrdila i NBS. U uslovima naglog i značajnog rasta stopa EURIBOR-a, a imajući u vidu da je 99 odsto stambenih kredita indeksirano u evrima, NBS je u 2023. privremeno ograničila kamatne stope na stambene kredite upravo evrima, stoji u saopštenju o rezultatima rada.

Dugalić smatra da „bankarski sistem nije baš u najsjanijem stanju“, jer ocenjuje da je jedan deo industrije „trebalo da ode u ruke evrospkih banaka u doba privatizacije“, kao i da je „najmanje tri banke potrebno ostaviti u domaćem vlasništvu“.

“Sada imamo slučaj da su banke prodate Arapima, Rusima, Turcima i, na kraju, Jubmes banku je kupio čovek koji ima menjačnicu. Sada smo ostali na tome da samo imamo Poštansku štedionicu i još jednu banku u domaćem vlasništvu, AIK banku”, kazao je profesor ekonomije.

Uspostavljena, a zatim i očuvana relativna stabilnost kursa dinara prema evru u poslednjih 12 godina postala je „zaštitni znak NBS“, kaže centralna banka.

U uslovima preovlađujućih pritisaka na strani ponude deviza, Narodna banka Srbije kupovinom deviza sprečava prekomerno jačanje domaće valute tokom sedam od poslednjih osam godina.

Samo u 2023. godini neto su kupili rekordno visok iznos deviza – gotovo četiri milijarde evra – a u tekućoj godini neto kupovina premašuje 1,6 milijardi evra.

Istovremeno, na taj način uvećavamo devizne rezerve, dodatno jačajući jedan od stubova domaće finansijske stabilnosti, kažu iz NBS.

“Stabilan, fiksni kurs dinara je samo fiktivno stabilan. Dugoročno, on može napraviti nevolje, a razlog je to što takvo stanje stvari destimuliše izvoz. Zato i imamo situaciju da se uvoz isplati, a izvoz ne. Glavni pokretač ekonomskog razvoja u zemlji veličine Srbije je mora biti izvoz, jaka izvozna privreda. Ako nema izvoza u vrednosti od 60 odsto BDP-a – privreda usporava. Sada se to rešava prilivom stranih direktnih investicija (SDI) i doznaka, ali to su stvari koje neće moći dugo da pokrivaju problem”, ocenjuje ekonomista Danilo Šuković.

Kako objašnjava Šuković, ključni ekonomski problem je što kurs dinara ne odražava realnu vrednost novca, odnosno njegova vrednost „zavisi od nečije volje, a ne od produktivnosti“.

To pokazuje i privredna struktura, jer je prerađivačka industrija, grana koja je bila ranije vodeća i ključna je – sada u problemima, dodaje sagovornik Nove ekonomije.

Još jedan od uspeha kojima se NBS pohvalila za proteklih 12 godina jeste i upotreba Dina kartica, koja je u porastu.

Uvođenjem brojnih novih servisa kao konkurencije skupim inostranim brendovima, promet Dina karticama raste, čime je prosečno naplaćena trgovačka naknada prepolovljena sa 2,10 odsto na 1,05 odsto.

Samo na osnovu toga, za period od pet godina (od 2019. do 2023. godine) ostvarene su uštede u sistemu trgovine od 300 miliona evra, a to je ujedno i trošak koji bi kroz cene roba i usluga bio prenet na kupce, kaže NBS.

“Jedina centralna banka u Evropi koja izdaje platne kartice, a ne bi trebala da se bavi time – jer po zakonu ne bi smela da se bavi komercijalnim poslovima,” objašnjava Dugalić.