Svetska banka: Rast privrede bolji od očekivanog, jak dinar odmaže izvoznicima

Srbija je imala bolji od očekivanog rast bruto domaćeg proizvoda u prošloj godini – 2,6 odsto prema očekivanih dva odsto, a Svetska banka je u svojim poslednjim procenama povećala projekciju za 2024. godinu na 3,5 odsto. Da bi se rast privrede ubrzao potrebno je da, osim potrošnje koja će se uvećati, država pomogne i rast izvoza roba i usluga, koji je se 16,6 odsto u 2022. godini usporio na 2,4 odsto u prošloj godini.

„Oporavak (trgovinskog bilansa) se beleži u poslednje vreme, ali zbog smanjenog uvoza, a ne zbog poboljšanja izvoza. Situacija u Evropskoj uniji je lošija i preliva se na naše tržište. Naš izvoz poskupljuje jačanje dinara koje vodi ka oscilacijama u radnoj industriji (proizvodnja auto delova, na primer), koja najviše izvozi – a koja je najosetljivija na promene u kursu“, kazao je Lazar Šestović, glavni ekonomista Svetske banke u Srbiji, prilikom predstavljanja Redovnog izveštaja za Zapadni Balkan.

Prema procenama Svetske banke, realni efektivni kurs srpske valute je oko 140 dinara za evro, a „apresijacija je jasno vidljiva unazad već dve godine“.

Narodna banka Srbije, s druge strane tvrdi da je dinar stabilan, a da ona na deviznom tržištu interveniše zbog visokog priliva stranih direktnih investicija.

Ekonomisti Svetske banke su se tako pridružili mišljenju Međunarodnog monetarnog fonda o režimu kursa dinara, o čemu je Nova Ekonomija ranije i pisala.

DINAR JE JAK, ZAŠTO GA NE PUŠTAJU DA „SLOBODNO PLIVA“?

Prema novim projekcijama Svetske banke, BDP Srbije će ove godine porasti 3,5 odsto, dakle više nego što su ukazivale prethodne procene, a sličan rast (između tri i četiri odsto) očekuje se i u srednjem roku.

Dodatno Svetska banka očekuje budžetski deficit na nivou od 2,2 odsto BDP-a i javni dug u visini od 51 odsto BDP-a u ovoj godini.

Inflacija pada, ali je i dalje na najvišem nivou u regionu, a sporije će padati između ostalog i zbog politike fiksnog kursa dinara.

I Svetska banka (slično kao i NBS) očekuje se da će inflacija polovinom godine ući u granice cilja (3±1,5 odsto), a da će na kraju godine biti 3,7 odsto.

„Zbog svih dešavanja na tržištu Sjedninjenih Američkih Država i iznenadnog rasta (tamošnje) inflacije, koji će uticati da Fed odloži smanjenje kamatnih stopa u ovoj godini (…) očekuje se da će kamatne stope ipak ostati povišene još neko vreme“, kaže Šestović.

On dodaje da će to uticati na usporavanje investicija, zaduživanje kod banaka, ali i  da je cena nafte od juče ponovo počela da raste. Svi ovi činioci mogu delovati i na domaću inflaciju u narednim mesecima.

Stopa siromaštva u Srbiji je u kontinuiranom padu, ali bi rast cena energenata nesrazmerno uticao na siromašne građane, kažu iz SB.

„Stopa siromaštva za ceo Zapadni Balkan je na nivou od oko 35 odsto (toliko ljudi u regionu živi sa manje od 6,4 evra na dan). Ali, (situaciju) možda bolje oslikava podatak da preko trećine odraslih živi u domacćinstvima koja nisu u stanju da se izbore sa iznenadnim gubitkom glavnog prihoda“, rekao je Ričard Rekord, glavni ekonomista Svetske banke za Zapadni Balkan.

Prema njegovim rečima, to znači da trećina porodica koja bi ostala bez glavnog prihoda ne bi imala dovoljno ušteđevine da preživi duže od dve nedelje (bez zaduživanja).