Samoodrživa kuća za odmor ispod Alpa

Razgovarali smo sa njima o njihovom biznisu i uslugama koje nudi njihovo odmaralište, kao i o izazovima sa kojima se susreću mali preduzetnici u Hrvatskoj na nedavno održanom sajmu preduzetništva u okviru EFSE konferencije. 

Mi smo zero waste holiday home sa severa Hrvatske, nalazimo se na granici sa Slovenijom, Mađarskom i Austrijom, omeđani smo dvema rekama  i zanimljivo je da kao takvi nemamo ni centimetar kopnene granice sa Hrvatskom. Nalazimo se u podnožju Alpa, tako da je lokacija na kojoj se nalazi naša kuća za odmor brdovita, imamo puno vinograda i ono što nudimo je čista priroda, velika ponuda enogastronomskih usluga, imamo predivna vina, imamo jaku finu hranu, vrlo smo uređena destinacija, ali još uvek radimo na brendiranju destinacije. 

Ono zbog čega smo danas ovde je to što je preduzetnički akcelerator na kome trenutno učestvujem finansiran od strane EFSE-a. Naše poslovanje je počelo 2015. godine i bili smo prva kuća za odmor ovog tipa u regiji, zato sada kroz svoje delovanje nudim i usluge savetovanja, edukacije i mentorstva. Želim da kroz svoje delovanje utičem na razvoj održivog turizma. 

Imamo veliku želju pronaći investitora i investirati u butik hotel sa deset soba što je i potreba i nešto što je u ovom trenutku ključno za razvoj destinacije. Imamo savršenu lokaciju, imamo lepu priču. Ovde smo da pokažemo budućim investitorima kako oni trebaju preuzeti više rizika kod investiranja u ovakve projekte, jer nažalost mi privatni i mali preduzetnici preuzimamo 100% rizika, moramo se oslanjati na vlastiti kapital, na kreditiranje i razne fondove, a cilj je osvestiti velike investitore i banke da razmišljaju dugoročno i postanu fleksibilniji i da kroz bolje investicije omoguće i nama da lakše dišemo. 

Oslanjamo se na lokalne resurse, kuća je kupljena i renovirana od strane lokalnih majstora. Koristili smo nameštaj koji je izrađen od strane lokalnih majstora. Sve ono što je bilo iskoristivo smo iskoristili ponovo. Usluge koje nudimo čine naši lokalni restorani, usmeravamo na lokalne sadržaje, takođe sakupljamo kišnicu i koristimo je za zalivanje voćnjaka, imamo kamin čiji pepeo koristimo za đubrenje biovrta. Trudimo se da budemo maksimalno samoodrživi, jer se oslanjamo na naše vlastite resurse. Na taj način čuvamo prirodu i pomažemo razvoj lokalne zajednice. 

Mi kao regija, već dugi niz godina imamo sortiranje otpada, to je nešto što je zanimljiva inicijativa gostima sa severa Evrope i to su gosti koji nam dolaze u sve većem broju i vole pričati o toj temi. 

Imamo i saune i hidromasažne kade, bazen na otvorenom i bicikle koje se mogu slobodno koristiti. Okruženi smo pojasom šume i naši gosti su često poslovni ljudi koji beže od korporativnog sveta i betona. Većina njih nema potrebu odlaziti iz imanja, osim ako ne žele, imaju kompletan sadržaj tu. Mi pružamo mir, tišinu i privatnsot i to je naš najveći adut. Svaki prozor u kući gleda na šumu, čuje se cvrkut ptica, čuju se zrikavci, to je sjedinjenje sa prirodom.  

Kroz razgovore sa gostima i u skladu sa njihovim potrebama smo se razvijali. Osluškivali smo njihove potrebe, razvijali smo dodatne sadržaje i na temelju toga gradimo strategiju razvoja i poslovanja. Danas znamo da je butik hotel jedan od ciljeva i sledećih koraka. 

Mi u ovom trenutku jedini snosimo taj rizik. Većina preduzetnika nema tu sreću da poseduje kapital. Uzeli smo zajam od banke po vrlo nepovoljnim uslovima, kasnije smo nepravili reprogram po malo boljim uslovima. Sada imamo pune kapacitete i umesto da kreiramo nove sadržaje, mi sa ovom kućom za odmor nemamo kapaciteta za finansijski rast. Važno je uključiti nove investicije, ali uz mogućnost određenog rizika i od strane finansijskih institucija. 

Morali smo svoj krov nad glavom da stavimo na kocku, pod duplu hipoteku, dok banke ili investitori koji pozajmljuju novac nemaju nikakav rizik. Malo smo i ljuti zbog toga, jer ako idemo zajedno i ako neko prihvata naš projekat i ima zaradu od toga onda moramo podeliti i odgovornost i staviti malo i na drugu stranu, a ne samo na onoga ko radi najveći deo posla i donosi profit svima ukoliko je uspešno, a sam snosi odgovornost ukoliko nije. 

Generalno je potrebno poboljšati poslovnu klimu i komunikaciju sa bankama. 

Zaključak bi bio da privatni preduzetnički sektor radi najviše za privredu i ekonomiju zemlje, a ima najmanje mogućnosti i finansijske podrške i to je nešto gde se mora desiti promena.