Sedmodnevni izazov Eat Smart Challenge počinje u ponedeljak

Ovaj projekat podstiče širenje svesti o tome kako način na koji uzgajamo, transportujemo, proizvodimo, konzumiramo i bacamo hranu ima ogroman uticaj na našu planetu. 

Upravo zbog toga Švedski institut je, zajedno sa lokalnim partnerima u više od 40 zemalja, pokrenuo izazov Eat Smart Challenge. 

Namera je da se svako inspiriše da razmisli o hrani kroz sedam izazova koji će se obavljati onlajn od 8. do 14. aprila na platformi https://eat-smart.confetti.events/ i na Eat Smart Challenge Facebook stranici.

Izazov počinje u ponedeljak i tim povodom je u rezidenciji ambasadora predstavljen je ovaj projekat, a  posetioci su upoznati na koji način svaki čovek može da učestvuje u očuvanju planete i da istovremeno brine i o svom zdravlju i ishrani.

Juakim Vern, zamenik ambasadora Švedske, rekao je da je činjenica da hrana koju jedemo i način na koji je jedemo može promeniti svet.

„Agenda 2030 kaže da, da bismo se hranili zdravo moramo imati čistu vodu, čisto zemljište i čist vazduh, kao i fokus na održivosti u proizvodnji hrane. Ovaj izazov je dokaz da svako može da učestvuje i da doprinese promeni sveta razmišljajući o tome koju vrstu hrane konzumiramo – da li je to organska hrana lokalnih proizvođača ili je, naprotiv, puna pesticida i šta takva hrana čini našem zdravlju“, rekao je Juakim Vern.

U okviru predstavljanja projekta, kuvar ambasadora Švedske Lars Ekberg pokazao je načine na koji mogu pripremati jela bez ostataka i bacanja, a u cilju zdrave ishrane i manjeg zagađenja okruženja, što i jeste cilj

sedmodnevnog izazova Eat Smart Challenge.

Naša ishrana utiče na naše zdravlje. Gojaznost i drugi problemi kao posledica loše ishrane postali su vodeći zdravstveni problemi širom sveta u zemljama u kojima postoje viškovi hrane. Iako se globalno baci oko 30% proizvedene hrane stotine hiljada ljudi na svetu gladuje.

Na više od 35% zemljine površine čovek uzgaja razne vrste žitarica koje tokom rasta dobijaju đubrivo i pesticide. 

Poljoprivreda troši čak 70% ukupne vode koju čovek potroši, a trećina proizvedene hrane se baci. 

Održiva proizvodnja podrazumeva manje pesticida ili organski uzgoj i troši manje vode, čime ne pogoduje samo planeti, već i našem zdravlju.