Vesti iz zemlje

05.04.2019. 14:03

Autor: Majilinda Bregu, generalna sekretarka RCC

Sedmodnevni izazov Eat Smart Challenge počinje u ponedeljak

Ambasada Švedske organizuje sedmodnevni onlajn izazov o zdravoj ishrani u okviru projekta Hrana sutrašnjice (Food for Tomorow), koji sprovodi Švedski institut. 
Ovaj projekat podstiče širenje svesti o tome kako način na koji uzgajamo, transportujemo, proizvodimo, konzumiramo i bacamo hranu ima ogroman uticaj na našu planetu. 
Upravo zbog toga Švedski institut je, zajedno sa lokalnim partnerima u više od 40 zemalja, pokrenuo izazov Eat Smart Challenge. 
Namera je da se svako inspiriše da razmisli o hrani kroz sedam izazova koji će se obavljati onlajn od 8. do 14. aprila na platformi https://eat-smart.confetti.events/ i na Eat Smart Challenge Facebook stranici.
Izazov počinje u ponedeljak i tim povodom je u rezidenciji ambasadora predstavljen je ovaj projekat, a  posetioci su upoznati na koji način svaki čovek može da učestvuje u očuvanju planete i da istovremeno brine i o svom zdravlju i ishrani.
Juakim Vern, zamenik ambasadora Švedske, rekao je da je činjenica da hrana koju jedemo i način na koji je jedemo može promeniti svet.
„Agenda 2030 kaže da, da bismo se hranili zdravo moramo imati čistu vodu, čisto zemljište i čist vazduh, kao i fokus na održivosti u proizvodnji hrane. Ovaj izazov je dokaz da svako može da učestvuje i da doprinese promeni sveta razmišljajući o tome koju vrstu hrane konzumiramo – da li je to organska hrana lokalnih proizvođača ili je, naprotiv, puna pesticida i šta takva hrana čini našem zdravlju“, rekao je Juakim Vern.
U okviru predstavljanja projekta, kuvar ambasadora Švedske Lars Ekberg pokazao je načine na koji mogu pripremati jela bez ostataka i bacanja, a u cilju zdrave ishrane i manjeg zagađenja okruženja, što i jeste cilj
sedmodnevnog izazova Eat Smart Challenge.
Naša ishrana utiče na naše zdravlje. Gojaznost i drugi problemi kao posledica loše ishrane postali su vodeći zdravstveni problemi širom sveta u zemljama u kojima postoje viškovi hrane. Iako se globalno baci oko 30% proizvedene hrane stotine hiljada ljudi na svetu gladuje.
Na više od 35% zemljine površine čovek uzgaja razne vrste žitarica koje tokom rasta dobijaju đubrivo i pesticide. 
Poljoprivreda troši čak 70% ukupne vode koju čovek potroši, a trećina proizvedene hrane se baci. 
Održiva proizvodnja podrazumeva manje pesticida ili organski uzgoj i troši manje vode, čime ne pogoduje samo planeti, već i našem zdravlju.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.