Toksične kompanije dominiraju u Srbiji: Dve trećine zaposlenih ne preporučuje svoju kompaniju prijateljima

Poverenje u lidere je na rekordno niskom nivou, građani sve manje veruju političarima, institucijama, poslovnim liderima i medijima, rekla je Tijana Bejatović programska direktorka konferencije HR Experiences 2026 na otvaranju ove konferencije. 

„Danas lideri misle jedno, a zaposleni realnost doživljavaju drugačije“, rekla je ona dodajući da upravo to predstavlja jaz između načina na koji rukovodioci vide kompaniju i onoga što zaposleni stvarno osećaju i proživljavaju.

Direktorka Infostuda Sonja Ćetković i jedan od osnivača TIM Centra Predrag Okanović predstavili su rezultate istraživanja pod nazivom ,“Šta to rade uspešne kompanije u Srbiji 2025-2026″.

Direktorka Infostuda Sonja Ćetković, prikazajući rezultate istraživanja rekla je da su lojalnost i angažovanost zaposlenih niski, kao i da većina zaposlenih ne bi preporučila svoju firmu nekome drugom.

Ćetković je dodala da je situacija u javnom sektoru „podjednako loša“ kada je reč o poverenju i zadovoljstvu zaposlenih.

Kada je reč o lojalnosti zaposlenih, ona je navela da menadžeri procenjuju da oko 15 odsto zaposlenih aktivno traži novi posao ili razmatra druge opcije, dok istraživanja pokazuju da je stvarni procenat čak 76 odsto.

Uspešnih kompanija u Srbiji koje posluju na toksičan način ima 58 odsto, što je više od kompanija koje imaju zdravu poslovnu atmosferu, kojih je 42 odsto, pokazali su podaci istraživanja.

Kompanije koje jesu zdrave imaju liderstvo zasnovano na poverenju, zbog čega se zaposleni osećaju osnaženo. Takođe, imaju sistemski, a ne ‘ad hoc’ pristup dobrobiti zaposlenih, dok je kultura davanja povratnih informacija visoko pozicionirana, rekla je ona.

Ćetković je istakla da čak 97 odsto zaposlenih u toksičnim kompanijama oseća probleme sa mentalnim zdravljem, dok je taj procenat u zdravijim kompanijama nešto niži i iznosi 83 odsto.

Kako je navela, razlika je u tome što zdrave kompanije sistemski pristupaju problemima mentalnog zdravlja zaposlenih, zbog čega ti problemi manje utiču na njihov učinak i funkcionisanje na poslu.

Prema rečima jednog od osnivača TIM Centra Predraga Okanovića zaposleni u zdravim kompanijama su produktivniji i angažovaniji, dok toksične kompanije često trpe i ekonomske posledice zbog manje produktivnosti zaposlenih i stalne fluktuacije radnika koje ne uspevaju da zadrže.

„Svaki šesti zaposleni u Srbiji preporučuje prijateljima kompaniju u kojoj radi, dok dve trećine zaposlenih zapravo odvraća prijatelje od zaposlenja“, rekao je Okanović, dodajući da svi gradovi u Srbiji imaju loš prosek, ali je situacija najgora u kompanijama u Beogradu.

On je dodao da gotovo sve industrije u Srbiji beleže loše rezultate kada je reč o zadovoljstvu i poverenju zaposlenih, dok je IT sektor ove godine jedini imao nešto bolje rezultate u odnosu na ostale industrije.

„Situacija na tržištu za zaposlene u IT sektoru mnogo je gora, a zaposleni su zahvalni što i dalje imaju posao i što nisu bili deo sistematizacije, pa su shodno tome rezultati nešto bolji“, objašnjava on.

Okanović je dodao i da toksične kompanije često smatraju da se uspeh postiže kroz strogu hijerarhiju, kontrolu zaposlenih i prekomeran pritisak na radnike.

„predstavnici kompanija često govore da su ljudi najveći potencijal kompanije, ali se u praksi to svodi na eksploataciju, ‘ceđenje’ zaposlenih, prekovremeni rad i ‘izgorevanje’ koje postaje normalizovano“, rekao je on.

Sistem koji toleriše i reprodukuje loše lidere

Osnivač kompanije People and Transformational HR (PTHR) Peri Tims rekao je da društvo nije tolerisalo loše lidere samo u oblasti ljudskih resursa (HR), već i u liderstvu generalno.

„Ne samo u HR-u, već u liderstvu generalno, tolerisali smo loše lidere. Primećivali smo narcisoidno ponašanje i brojne liderske skandale, ali smo se na to navikli uz izgovor da ‘uvek može biti gore’“, rekao je Tims, predstavljajući alternativni model organizacije rada koji naziva polimorfnim, koji podrazumeva fleksibilnije kompanije sa manje rigidnom hijerarhijom i većim uključivanjem zaposlenih u donošenje odluka.

Govoreći o odnosu korumpiranog biznisa i politike, Tims je rekao da su „tehnološki lideri stali uz političke lidere kako bi finansirali kampanje i zauzvrat dobijali državne ugovore.

Profesor Stokholmske škole ekonomije i dugogodišnji istraživač međunarodnog biznisa Jonas Riderstrale rekao je da poverenje više nije nešto što se podrazumeva.

„Poverenje više nije automatsko, ono mora da se zaradi, kao što i angažovanje zaposlenih mora da bude zasluženo“, rekao je on.

Naglašavajući značaj interakcije uživo, osnivačica istraživačke i konsultantske firme Armstrong & Partners Kristin Armstrong, rekla je da su zaposleni danas preopterećeni stalnom onlajn komunikacijom i razmenom informacija. Kako je navela, tokom prosečnog radnog dana zaposleni imaju oko 275 različitih interakcija samo preko Microsoft sistema, ne računajući WhatsApp poruke i druge aplikacije.

„Povukli smo se u dva prostora – onlajn svet u kojem nas okružuju istomišljenici i u najbližu okolinu. Zbog toga smo izgubili naviku neslaganja i poklanjanja pažnje ljudima“, rekla je Armstrong, dodajući da je komunikacija uživo važnija za izgradnju poverenja i kvalitetnih odnosa među zaposlenima.

Rezultati istraživanja: Skoro četvrtina nemačkih kompanija ne bi ponovo investirala u Srbiji