Slavko Carić: Evroobveznica dobar potez, povećati udeo dinarskih hartija

Emitovanjem evroobveznice država je uštedela 32 miliona evra u vidu smanjenju troška javnog duga za kamate na dolarskim evroobveznicama, koje su prevremeno otplaćene i zamenjene dugom u evrima emitovanim po znatno nižoj stopi prinosa, ocenjuje Slavko Carić, predsednik IO Erste Banke.

U blogu objavljenom na portal Erste banke, Carić kaže da je tajming emisije dobar iako je pre nekoliko godina propuštena slična prilika da povoljnim zaduživanjem Srbija refinansira svoj veliki javni devizni dug koji je na kraju na kraju 2016. godine on je iznosio 53,46% BDP-a. 

Dobrom uspehu emisije su, pored sprovedene fiskalne konsolidacije i snažne posvećenosti države da radi na smanjenju javnog duga, značajno doprinele i najave iz Evropske centralne banke, da ne očekuje trendove koji bi ukazivali na skoriji rast inflacije i, posledično, kamatnih stopa u evro zoni, ocenjuje Carić.

On ocenjuje kao veoma dobru strategiju Ministarstvo finansija da trenutno niže troškove zaduživanja iskoristi kako bi smanjilo udeo dolara u strukturi javnog duga Srbije jer „smo ekonomija koja je mnogo izloženija evru, u kojoj centralna banka ima mandat da kurs dinara prema evru drži stabilnim i sprečava njegove prekomerne dnevne oscilacije (što ne važi u slučaju dolara)”.

„Napomenuo bih da je strategijom Ministarstva finansija takođe prepoznato da je važno raditi na tome da se udeo dinara u strukturi javnog duga poveća, čemu će u narednom periodu dalje doprineti i značajan pad dinarskih kamatnih stopa, primetan u prethodnih mesec dana”.

Udeo dinarskih hartija u ukupno emitovanim hartijama od vrednosti je u odnosu na kraj 2016. godine povećan, što je doprinelo i daljem razvoju dinarskog tržišta kapitala. 

On ističe da veći udeo dinarskih hartija u javnom dugu smanjuje izloženost države prema riziku nepovoljne promene kursa dinara u odnosu na ostale svetske valute.

Do kraja godine, sudeći po dobroj realizaciji na prethodnim dinarskim aukcijama i velikoj tražnji stranih investitora, ovaj udeo bi mogao, a i trebalo, da se još poveća. To bi stvorilo prostor za dodatni otkup evroobveznica u dolarima, smanjenje njihovog udela u javnom dugu i eliminisanje rizika nepovoljnih promena kursa, ocenjuje ovaj bankar.

Ako pogledamo trend kretanja troškova zaduživanja od kraja 2016. do danas, oni su smanjeni i na dinarskim i na evro denominovanim hartijama od vrednosti (HoV), a rizik premije za srpske državne HoV je trenutno na istorijskom minimumu. 

Zbog globalnog trenda pada kamatnih stopa koji se prelio i na domaće hartije od vrednosti i sprovedene fiskalne konsolidacije koja je ulila poverenje stranim investitorima, godišnji državni rashodi za kamate ukupnog portfolija HoV emitovanih na domaćem tržištu kapitala su od kraja 2016. do danas smanjeni, pa sada imamo oko 75 miliona evra niže godišnje troškove po osnovu kamata.

U tom periodu je prosečna ročnost emitovanih hartija od vrednosti u evrima i dinarima postepeno povećana, za približno dve godine u odnosu na njihovu prosečnu ročnost na kraju 2016. godine. To je posebno značajno u slučaju dinarskih hartija, jer omogućava državi da se zadužuje na duže staze u domaćoj valuti, a i dodatno doprinosi razvoju sekundarnog tržišta i domaćeg tržišta kapitala, napominje predsednik IO Erste banke.

Ovo postepeno produženje ročnosti je i ekonomski veoma racionalan potez Ministarstva finansija, i to u momentima kada su se dinarske kamatne stope približavale istorijskom minimumu, jer upravo tada treba iskoristiti povoljan trenutak za zaduživanje po niskim stopama na što duži rok.

Carić smatra da je Srbija na dobrom putu da agencije S&P, Fitch i Moody′s podignu rejting Srbije na nivo investicionog u naredne tri godine  uzevši u obzir svetska makroekonomska kretanja, rezultate sprovedene fiskalne konsolidacije i posvećenost budžetskoj disciplini, niže troškove zaduživanja koji su ostvareni u prethodnom periodu, stabilan kurs dinara podržan prilivom stranih direktnih investicija i nisku stopu inflacije.

Da bi se približila tom cilju, on smatra da je neophodno da povećamo udeo dinarskih u ukupno emitovanim državnim hartijama od vrednosti;

Još više iskoristimo kapacitete i povoljan trenutak za zaduživanje na inostranim tržištima putem emisija evroobveznica u evrima (tražnja investitora na prethodnoj emisiji je višestruko nadmašila ponudu);

Fokus primarnih emisija zadržimo na dugoročnim obveznicama. To je važno za uključenje u globalne indekse, ali i za produženje prosečne preostale ročnosti dinarskog dela javnog duga;

Nastavimo sa razvojem domaćeg tržišta kapitala uz poseban fokus na stvaranje stimulativnog okruženja za unapređenje tržišta korporativnih obveznica, kao i stvaranje regulatornog okvira za emisije pokrivenih obveznica poslovnih banaka.

Na primeru susedne Hrvatske možemo da vidimo da je rad na unapređenju tržišta kapitala i njegovom usklađivanju sa EU regulativom itekako bio prepoznat prilikom nedavnog dodeljivanja investicionog rejtinga, podseća Carić.