Vesti iz zemlje

24.10.2023. 10:25

Dnevnik

Autor: Čedomir Savković

Smanjeni prinosi šećerne repe u Sremu i Banatu

Ipak, šećera će biti dovoljno

Foto: Pixabay

Ova godina neće biti dobra za sve ratare koji su gajili šećernu repu u Sremu i Banatu, zbog trulog roda.

Kako prenosi novosadski Dnevnik, poljoprivrednik iz Stare Pazove Vlada Višić kaže da je imao skoro trećinu trulog roda, iako šećernu repu seje godinama.

„Trule repe je od 20 do 30 odsto, još nisam od šećerane dobio analizu, ali sam neprijatno iznenađen količinom trulog roda. Imao sam i ranijih godina trule repe, ali svega dva do četiri odsto. U svemu sam tokom proizvodnje sledio uputstva stručnjaka i pod njihovim nadzorom primenjivao agrtoehničke mere“, naveo je Višić.

U Bavaništu, koje pripada Opštini Kovačica, na njivi Danila Milića nema trule repe.

„Zadovoljan sam kako repa izgleda, kiša je stigla u pravo vreme i zato biljka nije trula, jer iz dugodišnjeg iskustva smatram da je suša glavni uzročnik pojave bolesti kod repe“, dodaje Milić.

Poljoprivrednici kojima je rod truo ostaće bez uloženog novca u setvi, ali i bez podsticaja na koji su računali, odnosno 35.000 dinara po hektaru. Njih je obećala država da će dati na kraju sezone za prinose veće od 50 tona po hektaru.

Ove godine šećerna repa se najviše i sejala zbog te novčane potpore, pa je pod industrijskom biljkom oko 40.000 hektara, znatno više nego prošle godine.

Kako se objašnjava, na više hiljada hektara repa je trula zbog bolesti gumoze, pa je neki proizvođači neće ni vaditi. Vađenje šećerne repe inače je počelo ranije nego proteklih godina, već u prvoj sedmici septembra.

Živko Ćurčić sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo rekao je da će repe biti u Bačkoj iznad prosečnih količina, od 70 tona do stotinu tona po hektaru, ali da u Sremu i Banatu ima dosta trule repe, i zato će prinosi biti neujednačeni gledajući područje Vojvodine.

„Na više hiljada hektara repa je trula zbog bolesti repe gumoze, čiji je uzročnik kandidatus fitoplazma solani, a prenosioci insekti cikade roda reptalus i neće se vaditi“, rekao je Ćurčić.

Po njegovim rečima, bolesne repe ima i u Sloveniji, Mađarskoj Rumuniji, Nemačkoj, Francuskoj, pa će je biti manje u EU. Trenutno cena šećera je na svetskom tržištu na istorijskom maksimumu, pa tona košta 735 evra. Kod nas kilogram šećera je manje od evra, prodaje se za oko 105 dinara.

Ćurčić očekuje da dve kompanije Sunoko i Hellenic Sugar u četiri fabrike šećera u Crvenki, Vrbasu, Pećincima i ovačici preradom repe dobiju između 300.000 do 400.000 tona šećera, i da će nam od tih količina biti dovoljno za domaće potrebe najviše 200.000 tona, pa ćemo ostatak prodati zemljama u okruženju.

„Šećer ćemo, najverovatnije, prodavati Mađarima, Rumunima, Hrvatima, njihova proizvodnja nije dovoljna da pokrije potrebe stanovništva, imaju po jednu šećeranu, potom će šećer iz Srbije kupovati sigurno i BiH, Crna Gora, Severna Makedoniju, Albanija“, kazao je Ćurčić.

Robne rezerve poslednja briga države

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.