Vesti iz zemlje

06.02.2024. 09:59

Klima 101

Autor: Čedomir Savković

Smrtnost od aerozagađenja na Balkanu dvostruko veća nego u EU

Foto: Nova ekonomija/Čedomir Savković

Aerozagađenje u Beogradu

U državama Zapadnog Balkana, smrtnost koja nastaje zbog zagađenja vazduha česticama PM 2,5 gotovo je dvostruko veća nego u zemljama Evropske unije, pokazalo je istraživanje Joint Research Council. Procenjena smrtnost usled drugih oblika zagađenja (ozon i azot-oksid) takođe je višestruko veća od evropskog proseka.

Kako se navodi u istraživanju, 2019. godine na zapadnom Balkanu stopa mortaliteta usled zagađenja česticama PM 2,5 bila je između 137 i 158 smrti na 100.000 stanovnika, što je gotovo dvostruko više od ekvivalentne stope u Evropskoj uniji (69), a koju navodi Evropska agencija za zaštitu životne sredine.

Pored toga, stopa mortaliteta u zapadnom Balkanu usled zagađenja ozonom i azot-dioksidom (19, odnosno 28 smrti na 100.000 stanovnika 2019. godine) drastično je veća od evropskog proseka (4, odnosno 9 smrti na 100.000 stanovnika).

Istraživači su svoje procene izneli na osnovu podataka preuzetih iz 26 gradova iz regiona, a u Srbiji su u istraživanje bili uključeni Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Smederevo, Valjevo, Zaječar, Kosjerić i Beočin, prenela je Klima 101.

„Zainteresovanost nauke za naš prostor potvrđuje da rizici životne sredine i zagađenje ne poznaju granice“, izjavila je Marija Jevtić, redovna profesorka na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, koautorka rada i saradnica u sprovedenom istraživanju.

Zagađenje vazduha u regionu, koje je ovih dana prekomerno u gotovo svim mestima gde postoje merenja, izaziva zdravstvene posledice čija se ukupna cena meri u milijardama evra godišnje.

Prema procenama za 2019. godinu, ekonomsko breme zagađenja česticama PM 2,5 samo u 26 ispitanih gradova kreće se od 7,8 do 9 milijardi evra.

Pošto se ukupni BDP zapadnog Balkana procenjuje na oko 100 milijardi evra, to znači da je zagađenje samo u ovih 26 gradova, u kojima živi tek trećina ukupne populacije, pravi štetu koja je jednaka osam do devet odsto BDP-a čitavog regiona.

Među zdravstvenim posledicama zagađenja vazduha posebno se izdvaja povećana incidentnost bronhitisa kod dece i odraslih, ali i astma, dijabetes, rak pluća, i naravno povećana smrtnost.

Istraživanje je otišlo korak dalje i dalo procenu udela različitih izvora zagađenja u ukupnom ekonomskom opterećenju u 10 gradova, koju je zasnovalo na ranijim istraživanjima koje je takođe sproveo Joint Research Centre.

Slika koju nudi ovo istraživanje drastično se razlikuje od one koju nude godišnji izveštaji naše Agencije za zaštitu životne sredine o izvorima zagađenja PM 2,5, a po kojima su dominantan izvor čestičnog zagađenja individualna domaćinstva.

Međutim, ovde istraživači procenjuju da čak 40 odsto ekonomskog bremena zagađenja potiče iz energetskog sektora, sa procenjenom prosečnom zdravstvenom cenom od preko 240 miliona evra godišnje po gradu. Domaćinstva i poljoprivreda čine po oko 20 odsto ukupne cene, a preostalu petinu čine pre svega saobraćaj, upravljanje otpadom i industrija.

„Mi imamo izraz – zdravlje nema cenu, ali često plaćamo cenu pogrešnih odluka zdravljem. Procena ekonomskog opterećenja gradova (usled zagađenja) je izrazito značajan podatak, jer nam on direktno ukazuje na pravac u kojem treba da razvijamo politike i strategije važne za održivu budućnost“, dodaje Jevtić.

Istraživanje je objavljeno u decembru 2023. u časopisu Environment International, a sproveo ga je Joint Research Centre (JRC) Evropske unije u Ispri u Italiji, sa međunarodnim timom istraživača iz Italije, Holandije, Belgije, Srbije i Albanije.

Kako smanjiti zagađenje vazduha boljim načinom grejanja

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.