Vesti iz zemlje

18.03.2022. 14:17

Saopštenje

Autor: Nova Ekonomija

Socijalna i pitanja životne sredine i upravljanja u Srbiji početkom 2022.

Foto: freepik

Životna sredina, socijlna i pitanja upravljanja (poznate pod engleskom skraćenicom ESG) su više od usklađenosti sa propisima, ona pretpostavljaju proaktivan pristup privatnih aktera kao odgovor na ekološke, društvene i probleme upravljanja. Ovaj fenomen bi mogao biti težak za razumevanje u društvima koja su zarobljena u dugom procesu tranzicije i trude se da sustignu globalne poslovne modela. Kakvo je trenutno stanje u vezi sa ESG-om u Srbiji i koja su poželjna dešavanja u budućnosti razmatrala je u svom njuzleteru advokatska kancelarija „BDK Advokati“.

ESG je obuhvatio praktično sve aspekte savremenih poslovnih aktivnosti, a razmatranja životne sredine, socijalnih pitanja i upravljanja utiču na politike ulaganja, lance snabdevanja, proizvodnju, uvoz i izvoz i još mnoge druge stvari.

ESG faktori su takođe uticali na pravnu praksu, kako eksterno tako i interno, ne samo da advokatske firme savetuju klijente o poštovanju faktora kao što su veličina karbonskog otiska, nivo ljudskih i radnih prava zaposlenih, prisustvo koruptivnih praksi, već se od njih očekuje i prilagođavanje sopstvenog rada kako bi unapredili ostvarivanje ovih ciljeva. 

Iako su ove tačke globalno dobro utvrđene, posebno u multinacionalnom poslovnom kontekstu, Srbija zaostaje, zato je potrebno ozbiljno sustizanje, a čini se da je taj teret na civilnom i privatnom sektoru.

Srbija se suočava sa brojnim izazovima koji uključuju ESG razmatranja, loš nivo zaštite životne sredine je veoma rasprostranjen, na primer Beograd je stalno među najzagađenijim gradovima na svetu. Poštovanje standarda ljudskih prava je takođe u centru pažnje javnosti, na primer u vezi sa nedavnim navodima o prinudnom radu ili ropstvu vijetnamskih radnika u Zrenjaninu, indeks percepcije korupcije je prilično loš, a stalni su i navodi o korumpiranim odnosima investitora i vlade.

Problem je u tome što Srbija nema zakon koji se bavi pitanjima ESG-a osim tradicionalne regulative u sferi ekološkog, radnog, krivičnog prava. Dok ESG po definiciji prevazilazi usaglašenost sa propisima, zahtevi tvrdog zakona su i dalje važni s obzirom na primedbe da dobrovoljne obaveze prema standardima ESG ne donose poželjne rezultate, koj dolaze iz civilnog sektora.

Već smo analizirali potencijalni efekat budućih propisa Evropske unije koji se odnose na procenu zaštite životne sredine, ljudskih prava i dobrog upravljanja na preduzeća u Srbiji. Problem je što je zakonodavni proces u EU je usporen, a čak i kada bude usvojena, ovakva direktiva bi morala da se implementira u državama članicama putem lokalnih zakona, što znači da je malo verovatno da će se efekti ovog zakonodavstva EU videti u skorije vreme.

Bez obzira na nedostatak formalnih obaveza, privatni sektor u Srbiji pruža dokaze o izvesnoj sektorskoj samoregulaciji i promovisanju dobrovoljnih obaveza, posebno kroz inicijative koje vode veće, multinacionalne kompanije. Kodeksi ponašanja za dobavljače postoje, uzimajući u obzir većinu, ako ne i sva razmatranja o životnoj sredini, socijalnim i pitanjima uptavljanja. Banke takođe izveštavaju o ESG politici, na primer u kreditiranju.

Aktivizam je odigrao ključnu ulogu u razvoju ESG kriterijuma na globalnom nivou, i nema razloga da u Srbiji bude drugačije.

Ono što civilni sektor treba da uradi jeste da razvije veštiji, sveobuhvatniji i održiviji pristup, udaljavajući se od antiinvestitorske naklonosti ka sposobnosti da dugoročno utiče na investitore i preduzeća da uključe i daju prioritet ESG razmatranjima u svoj dnevni red. 

Takođe, važna je uloga organizacija civilnog društva u praćenju poštovanja ESG kriterijuma u praksi, ove organizacije mogu da pruže pregled dobrih i loših praksi u srpskom specifičnom kontekstu i na kraju da podstaknu i pomognu budućoj zakonodavnoj akciji.

Kao što je već navedeno, advokatske firme imaju dvostruku ulogu u promociji ESG-a, tako što savetuju klijente o pitanjima ESG-a i primenjuju te kriterijume u sopstvenom poslovanju.

Srbija se 2022. godine nalazi na početku svog ESG puta, ali ne i loše opremljena. Akteri postoje i pitanja su dobro identifikovana, a sada ostaje da se vidi u kojoj meri će se međunarodni ESG trendovi preliti na Srbiju.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.