Spoljnotrgovinska razmena u septembru manja za 1,3 odsto

Ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije iznosila je 48,7 milijardi evra u periodu od januara do kraja septembra ove godine, što je pad od 1,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Izvoz robe iz Srbije iznosio je 21 milijardu evra, što je rast od 5,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je uvezeno 27,2 milijarde evra robe, što je manje od 6,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Spoljnotrgovinski deficit je iznoso oko 5,6 milijardi evra, što je za trećinu manje u odnosu na isti period prethodne godine.

Podaci RZS-a pokazuju da je pokrivenost uvoza izvozom 79 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 70,1 odsto.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.

Zemlje članice Evropske unije čine 59,5 odsto ukupne razmene.

Drugi po važnosti spoljnotrgovinski partner Srbije predstavljaju zemlje CEFTA, sa kojima Srbija ima suficit u razmeni od 2,2 milijarde dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza: struje, žitarica i proizvoda od njih, pića, nafte i naftnih derivata i drumskih vozila.

Na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (161 milion dolara), drugo mesto pripada izvozu struje (86 miliona dolara), na trećem mestu je izvoz rude bakra i koncentrata (77 miliona dolara), sledi izvoz rafinisanog bakra (65 miliona dolara) i poslednje mesto pripada izvozu delova i pribor za motorna vozilas (52 miliona dolara).

Na listi prvih pet proizvoda u uvozu nalazi se sirova nafta (197 miliona dolara), drugi po značaju je uvoz lekova za maloprodaju (92 miliona dolara); na trećem mestu liste je uvoz prirodnog gasa, uvoz struje i ostalih električnih provodnika, pokazuju pdoaci RZS.

Srbija i dalje najveći spoljnotrgovinski partner Crne Gore