Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom „kao da ne postoji za strane investitore“

U godini kada je na snagu stupio sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, vrednost izvoza iz Srbije u tu zemlju porastao je za 65 odsto. Ali Srbiji su neophodne strane investicije koje bi bile stimulisane zbog sporazuma sa Kinom, pa da strane kompanije proizvode u Srbiji i plasiraju proizvode u Kini, govori ekonomista Saša Đogović.

On smatra da svakako imamo rastuće tendencije u dinamici izvoznih aktivnosti, i da nema dileme da je sporazum o slobodnoj trgovini jedan od elemenata koji je stimulisao tu pozitivnu dinamiku izvoza.

„Da bi se ona u većem kapacitetu dodatno mogla koristiti neophodno je da se šire domaći kapaciteti, posebno u sektoru poljoprivredno-prehrambenih proizvoda“, kaže Đogović za Novu ekonomiju.

Izvoz iz Srbije u Kinu bio je zanemarljiv pre desetak godina – u 2017. godini vredeo je svega 55 miliona evra, a u 2018. 78,1 milion evra.

Te 2018. godine, u Srbiju dolazi kineski Ziđin. Od tada izvoz u Kinu raste – dok je 2019. godine iznosio 295 miliona evra, svake godine konstantno se povećavao.

Na kraju 2023. godine vredeo je 1.146.000.000 evra, 2024. godine iznosio je 1.754.400.000 evra, ili 65 odsto više nego prethodne godine. Ove godine, prema podacima od januara do septembra, izvoz u Kinu vredeo je 1.397.200.000 evra.

Od 2024. godine, tačnije prvog jula, na snagu je stupio Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine.

„Cilj zaključivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini sa NR Kinom je omogućavanje preferencijalnog pristupa kineskom tržištu za proizvode srpskog porekla koje će dovesti do značajnog povećanja izvoza, proširenja investicionih i proizvodnih kapaciteta u R. Srbiji, povećanja konkurentnosti, kao i jačanja sveukupne privredne aktivnosti“, navode iz Vlade Srbije.

Povlašćeni pristup tržištu od preko 1,3 milijarde stanovnika stavlja kompanije iz Srbije u mnogo bolji položaj u odnosu na kompanije iz Evrope i okruženja, navodi se na sajtu Vlade.

Saša Đogović kaže da bi bilo dobro da Srbija privuče određene tehnološke investicije koje bi mogle da imaju tržište u Kini.

Međutim, u Srbiji imamo problem izuzetno visokog političkog rizika i nepredvidljivog institucionalnog ambijenta, koji predstavlja zapreku za dolazak tih investicija, kaže on.

„Mi ove godine imamo skoro duplo manje stranih direktnih investicija, a ‘kvaka’ zašto ih nema je upravo politički rizik i neadekvatan odgovor vlasti na društveno-političku krizu, tako da ovaj sporazum kao da ne postoji za strane investitore„, rekao je Đogović.

Vlada se više bavi sama sobom i represivnim metodama kako bi očuvala svoje pozicije, a vrlo malo ima angažmana na operacionalizaciji strateških odluka, dodaje on.

To nije sve – paralelno sa izvozom u Kinu raste i uvoz, praćen kineskim investicijama na tržištu Srbije, pa se recimo za Stari savski most uvoze čelične konstrukcije, uvozi se razna oprema i mašine, govori Đogović.

Takođe se uvozi oprema radi širenja kapaciteta Ziđina, rekao je on.

Uvoz iz Kine u periodu januar-septembar 2025. godine vredeo je čak 4.563.900.000 evra, znatno više od 3.773.800.000 evra prethodne godine.

Upitan da li najveći deo izvoza iz Srbije u Kinu čini Ziđin, Đogović napominje da kineski vlasnik RTB Bor ne izvozi samo u Kinu, već i Koreju, Španiju i druga tržišta gde je razvijena automobilska industrija.

Ističe da su Srbiji neophodne investicije spolja, koje bi bile „stimulisane zbog sporazuma sa Kinom da tamo plasiraju svoje proizvode“.

„Da to ne bude na bazi naših privrednih resursa, kao što radi Ziđin, koji onda plasira na sopstveno tržište po povoljnom tretmanu, nego da imamo zapadnoevropske i druge investicije koje bi plasirale svoje proizvode na kinesko tržište. Ali nisam video neku operacionalizaciju na tom planu“, kaže Đogović.

Koje infrastrukturne projekte grade Kinezi u Srbiji i odakle uzimamo novac za njih?