Srbija i nelegalna gradnja: Kako podneti prijavu za legalizaciju po novom zakonu

Prijava nelegalno izgrađenih objekata za legalizaciju prema najnovijem zakonu počela je u ponedeljak, 8. decembra. Trajaće do 5. februara, a evo kakve su tačno procedure i šta je građanima potrebno od dokumenata.

Procenjuje se da u Srbiji ima oko pet miliona nelegalno izgrađenih objekata, a Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima usvojen je oktobru.

Agencija za prostorno planiranje i urbanizam napravila je sajt na kojem se građani mogu prijaviti za legalizaciju, i to sa brojem lične karte, JMBG-om ili preko naloga na portalu eUprava. Nalazi se na ovoj adresi.

Agencija je takođe objavila video uputstva koja se mogu pogledati ovde.

Ko ne može ili ne želi da se prijavi preko sajta, može to da uradi u 547 ekspozitura Pošte Srbije, gde službenici treba da im pruže pomoć u popunjavanju i podnošenju prijave.

Koliko košta legalizacija

Cena ovog postupka kreće se od 100 do 1.000 evra, u zavisnosti od površine nekretnine i mesta gde se nalazi nelegalno izgrađeni objekat:

1) U gradu Beogradu:

– u ekstra zoni: 1.000 evra;

– u prvoj zoni: 800 evra;

– u drugoj i trećoj zoni: 300 evra;

– u četvrtoj zoni: 200 evra;

– u petoj zoni: 150 evra;

– u šestoj i drugim zonama: 100 evra.

2) U gradovima koji imaju preko 100.000 stanovnika:

– u ekstra i prvoj zoni: 500 evra;

– u drugoj zoni: 250 evra;

– u trećoj zoni: 150 evra;

– u četvrtoj i drugim zonama: 100 evra;

3) U gradovima i opštinama koje imaju između 50.000-100.000 stanovnika:

– u ekstra i prvoj zoni: 300 evra;

– u drugoj zoni: 200 evra;

– u trećoj i ostalim zonama: 100 evra;

4) U opštinama koje imaju ispod 50.000 stanovnika i selima: 100 evra.

Od plaćanja naknade oslobođeni su primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borci, samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece.

Za magacine, ekonomske i pomoćne objekte, kao i proizvodne pogone, naknada se određuje na osnovu površine objekta.

Za objekte manje od 500 metara kvadratnih upisivanje je besplatno, a za objekte veće od 500 m2 naknada iznosi 10 evra za svaki naredni kvadratni metar preko 500 kvadratnih metara.

Nakon upisa nekretnine u katastar građani će moći da njom slobodno raspolažu kroz kupoprodaju, nasleđivanje, hipoteku, legalno priključenje na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Po stupanju zakona o legalizaciji na snagu takođe je predviđeno da svi objekti koji se grade bez izdate građevinske dozvole, odnosno bez rešenja o odobrenju za izvođenje radova, budu upisani kao vlasništvo države.

Šta je potrebno od dokumenata

Agencija za prostorno planiranje i urbanizam objavila je da uz prijavu treba dostaviti:

– Jedinstven matični broj građana (JMBG)

– Dokaz o pravu svojine (kupoprodajni ugovor o kupovini, rešenje o ostavini ili dodeljivanju i slično)

– Broj katastarske parcele (može se naći na sajtu GeoSrbija) ili adresa

– Podaci o objektu (ID objekta ili označenje na mapi, vrsta, površina i spratnost zgrade, posebni delovi ako ih ima)

– Izjavu da su dati podaci tačni (daje se putem platforme, bez prilaganja dokumenata)

Agencija za prostorno planiranje i urbanizam upoređuje podatke iz prijave i javnih evidencija, a ukoliko je ishod provere pozitivan, agencija izdaje potvrdu i dostavlja je RGZ-u koji vrši prioritetni upis prava svojine, bez obzira na prethodne postupke.

Ukoliko je ishod provere negativan, agencija bez odlaganja, elektronskim putem, obaveštava podnosioca prijave i nadležnog građevinskog inspektora.

Za objekte koji su izgrađeni na tuđem privatnom zemljištu, bez pravnog osnova – agencija će pozvati podnosioca da uredi odnose sa vlasnikom zemljišta.

Objekti izgrađeni na površinama koje su planirane i privedene javnoj nameni, kao i u zaštićenim područjima, biće uklonjeni ili će postati vlasništvo države.

Privremeni objekti (npr. mobilne kuće, kontejneri, balon hale) biće evidentirani, bez upisa prava svojine.

Novi zakon o legalizaciji „nagrada za kršenje propisa“