Vesti iz zemlje

24.11.2022. 17:04

Nova ekonomija

Autor: Nevena Petaković

Srbija je još daleko od principa cirkularne ekonomije

Pixabay

Srbija je daleko od početka primene principa cirkularne ekonomije, iako ima domaća stateška dokumenta, koja se ne sprovode i ne poštuju. Ni bankarski sektor ne prepoznaje projekte koji se odnose na cirkularnu ekonomiju jer ne mogu da procene njihov rizik, ocenjeno je na panelu „Srbija na putu zelene tranzicije: Da li je cirkularna ekonomija rešenje?“.

Panel je organizovan u okviru događaja „Nova ekonomska agenda za Srbiju“ koji su organiovali Fridrih Ebert fondacija i Fondacija za razvoj ekonomske nauke-FREN.

Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Mitrović je objasnio da cirkularnu ekonomiju nije lako definisati, jer je to multidimenzionalni koncept.

Prema njegovim rečima, to je društveno ekonomski sistem koji se razlikuje od linearne ekonomije koja je podrazumevala da „uzememo jednu sirovnu iz  prirode, proizvedemo neki proizvod, a kada se završi se životni vek proizvoda – on se jednostavno baci na deponiju“.

„Smisao je da treba da smanjimo upotrebu primarnih sirovina i smanjimo odlaganje na otpad proizvoda koji je završio svoj vek, a to se ne može postići prostom reciklažom“, reko je Mitrović i dodao da proizvod od svog nastanka treba da bude konstruisan i dizajniran tako da svi ti materijali mogu ponovo da se upotrebe kod nekih novih proizvoda, koji imaju višu upotrebnu vrednost ili istu takvu vrednost.

Mitrović je rekao i da bankarski sektor uopšte ne prepoznaje projekte koji se odnose na cirkularnu ekonomiju, ako se pogledaju projekti preduzeća koji konkurišu za kredite i prilažu neke biznis planove, jer banke ne mogu da procene rizik takvih projekata koji podrazumevaju ulaganje u tehnologiju koja je povezana sa cirkularnom ekonomijom.

„Na nivou bankarskog sektora je potrebna kadrovska struktura gde bismo imali više inženejra koji bi bili tehnička pomoć kada neki ekonomista procenjuje biznis plan, da može da zna da li je to isplativo ili nije“, rekao je Mitrović.

Nova ekološka načela EU: Ne bacaj, već popravljaj

Profesor Mašinskog fakulteta Aleksandar Jovović je ocenio da to što o cirkularnoj ekonomiji i dalje govorimo kao o upravljanju otpadom znači da ona nije dovoljno prepoznata u Srbiji.

On je rekao da situacija u Srbiji na papiru izgleda solidna, ali da se njemu čini da je Srbija daleko od početka primene principa cirkularne ekonomije.

„Kada se radi o domaćim strateškim dokumentima, ne može se reći da ih nema, da nisu na snazi i da nisu slični onome što je u Evropi, ali u stvari kada vidite efekete, nema ni sprovođenja, ni poštovanja ni zakona ni strategije“, rekao je on

Ključni dokumenti koji Srbiji nedostaju su između ostalog prostorni plan Srbije koji se „krčka nekoliko godina“, jer je on ključni dokument za razvoj neke oblasti.

„I u Evropi je prisutan problem nerazumevanja cirkularne ekonomije, ona se vidi u nekim malim i inovatnivnom programima, ili u vidite da su planovi cirkularne ekonomije vezani za velike kompanije. A onda se shvatilo da srce privrednog sistema čine mala i srednja preduzeća koja ne vide sebe u celom lancu cirkularne ekonomije“, rekao je on.

Jovović je naveo da su klimatske promene samo okidač za celokupnu tehnološku revoluciju.

Prema njegovim rečima fosilna goriva, čelik, su materaijali prošlog veka, a  materijali novog veka postaju elektična energija, podaci i obnovljivi izvori energije.

„Koncept se nažalost pomera tako što ćemo morati da koristimo nove materijale, kada pogledate studje, za razvoj obnovljivih izvora, da bi doveli do dekabornizacije 2050. godine, potrebna je potrošnja materijala koja je daleko veća nego kada hoćete da koristite fosilna goriva.  Neupordiva je količina potoršnje grafita, litijuma ,kadmijuma i molibdena u celom lancu za proizvodnju vetrogeneratora, solarnih panela, baterija koji su neophodni da bi savladali problem koji se vraća na pitanje klimatskih promena“, rekao je Jolović.

 

Zeleni biznis – Odgovor na rastuću energetsku krizu

Govoreći o uticaju cirkularne ekonomije na tržište rada, profesorka Ekonomskog fakulteta Maja Jandrić je rekla da je procena za EU da će u narednih 10 godina neto efekat biti pozitivan do dva posto kada se radi o povećanju zaposlenosti, u zavisnosti od zemlje, a u proseku Evropske unije biće povećanje od 0,3 odsto.

„To je nekih 700.000 novih radnih mesta, slične su procene za Srbiju kada se radi o povećanju zaposlenosti po ovom osnovu“, rekla je Jandrić.

„Šta će na kraju da se desi zavisi od početnog stanja privred, od toga kakvo je mesto privrede u globalnim tokovima. Uticaj tranzicije na cirkularnu ekonomiju je različit od zemlje do zemlje“, rekla je ona.

Primenom prinicpa cirkularne ekonomije, prema njenim rečima, deo dohodka se oslobađa jer ne kupujemo ponovo neka trajna potoršna dobra nego deo dohodka koji je oslobođen zbog nedostatka tih kupovina ide ka sektoru usluga.

„Po nekim novim procenama, zemlje kao što su Kina, Bangladeš, čak i Tursk, Indija mogu da se suoče sa padom zaposlenosti zbog globalih prelazaka na principe cirkularne ekonomije, jer pada tražnja za novim trajnim potrošnim dobrima“, rekla je ona.

Docent Milena Rikalović (Studijski program Zivotna sredina i održivi razvoj) je navela da cirkularna ekonomija jeste oruđe za bolju životnu sredinu, ali da ona nije do kraja ekološka, zato što se često oslanja na industriju minerala i metala koji u njihovj obradi ne može do kraja bude zeleni i ekološki.

„Cirkularna ekonomija jeste oruđe za bolju upotrebu sirovina i pametniju upotrebu, uz ogradu da nije do kraja ekološka i da bi trebalo da bude inovativna da bi bila dobra u kontekstu životne sredine“, rekla je Rikalović. 

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.