Srbija mogla da uštedi dve milijarde evra, dug će vraćati poreski obveznici

Prekomerna i neselektivna pomoć stanovništvu najveća je mana antikriznog paketa u Srbiji, a neracionalno su deljena i sredstva  za podršku privredi. Srbija je mogla da uštedi oko dve milijarde evra, i da toliko manje poraste javni dug, da su mere bile bolje fokusirane, piše Fiskalni savet. 

„Premda se javne finansije Srbije i dalje mogu načelno oceniti kao stabilne, prekomerna i suviše neselektivna potrošnja iz prethodne dve godine bila je pogrešna“, navodi se u analizi Fiskalnog saveta. 

Javni dug je povećan za oko dve milijarde evra više nego što je bilo neophodno (taj dug će u narednim godinama vraćati poreski obveznici), dok su sa druge strane nepotrebno umanjeni raspoloživi mehanizmi ekonomske politike u mogućoj novoj krizi.

Srbiji bi sad veoma dobro došla sredstva koja su neracionalno potrošena tokom pandemije, smatra Fiskalni savet. 

Paket fiskalnih mera koji je sprovela Srbija tokom trajanja epidemije bio je veoma obiman i ukupno je koštao budžet čak 5,4 milijardi evra, uključujući očekivano trošenje u 2022. godini. 

„Sredstva za paket obezbeđena su zaduživanjem pa je to bio glavni razlog zbog kog je javni dug Srbije od kraja 2019. do kraja 2021. povećan za šest milijardi evra“, piše Fiskalni savet. 

Da su antikrizne mere bile bolje usmerene ka ugroženim segmentima privrede i stanovništva, relativno slični efekti mogli su se postići i sa dve milijarde evra manje potrošenih budžetskih sredstava (i manjeg zaduživanja zemlje). 

Srbija je za antikrizni paket mera dala, relativno gledano, 55 odsto više sredstava iz budžeta u odnosu na uporedive zemlje Centralne i Istočne Evrope (CIE). 

Analize pokazuju da je Srbija tokom 2020. i 2021. za antikrizne mere dala iz budžeta sredstva u visini 10,4 odsto njenog BDP-a i po tome je bila rekorder u odnosu na sve druge posmatrane zemlje. Te zemlje su za svoje pakete u proseku dale 6,7 odsto BDP-a, navodi Fiskalni savet.

Srbija je više sredstava od drugih izdvojila za sve tri ključne komponente antikriznih paketa. Za vanredne izdatke za zdravstvo, u Srbiji je dato za 1,1 odsto BDP-a više u odnosu na prosek CIE, za podršku privredi 0,6 odsto BDP-a više, a za podršku stanovništvu čak za 2,1 odsto BDP-a više nego u uporedivim zemljama.

Najveća mana neselektivna pomoć stanovništvu 

Fisklani savet kao najveću manu antikriznog paketa u Srbiji navodi prekomernu i neselektivnu pomoć stanovništvu. 

Nakon prvog budžetskog davanja (100 evra svim punoletnim građanima) iz juna 2020. godine usledio je čitav niz sličnih mera, pa je njihov trošak dostigao ogromnih 1,9 milijardi evra uključujući poznate isplate u 2022. godini. 

Srbija je merama pomoći stanovništvu, za razliku od zemalja CIE, obuhvatala i stanovnike koji nisu bili socijalno ugroženi, zaposlene s redovnim primanjima, penzionere sa penzijama iznad prosečnih, pa je u odnosu na uporedive zemlje potrošeno gotovo četiri puta više, navodi Fiskalni savet. 

„Ove očigledne i ogromne razlike tek su jedan u nizu argumenata kojima Fiskalni savet već godinama pokazuje da je ekonomski neopravdano zaduživati sve građane Srbije (s kamatom) da bi se ta sredstva neselektivno delila i onima koji ni po jednom kriterijumu nisu socijalno ugroženi“.

Neselektivne isplate građanima produžavaju se i tokom 2022, pri čemu Vlada nije dala na uvid nijednu kredibilnu analizu koja bi pokazala ekonomsku lli socijalnu svrsishodnost, kaže Fisklani savet. 

„Da su za tu pomoć bili korišćeni isti kriterijumi i opredeljena ista sredstva kao u drugim zemljama CIE, potrošilo bi se za ove namene svega oko 500 miliona evra umesto 1,9 milijardi evra“. 

Manja razvijenost i decenije nedovoljnog ulaganja u zdravstvo

Veća izdavanja za zdravstvo posledica su sa jedne strane znatno manje razvijenosti od proseka zemalja CIE, pa je pri nabavci standardnih medicinskih sredstava tokom pandemije (vakcine, lekovi, drugo) za Srbiju taj trošak bio znatno veći u odnosu na BDP nego u zemljama CIE. 

Drugi razlog su decenije nedovoljnog ulaganja u zdravstvo što je dovelo do nedovoljnih kapaciteta, nedostatka opreme, manjka medicinskih radnika. 

Novac se nepravedno prelivao i na preduzeća koja nisu pogođena krizom

Srbija je neracionalno raspodelila i sredstva namenjena za podršku privredi. 

U zemljama CIE u proseku je, navodi Fiskalni savet, 75 odsto sredstava državne pomoći bilo usmereno ka preduzećima pogođenim krizom (kojima je promet pao u rasponu od 20-50 odsto). 

U Srbiji je manje od 10 odsto sredstava otišlo targetirano na naročito pogođene delatnosti (turizam, ugostiteljstvo, autobuski prevoz, rentakar). 

Novac se, navodi Fiskalni savet, neopravdano prelivao i na preduzeća koja nisu uopšte pogođena krizom (apoteke, dostava hrane, IT setktor).