Srbija mora da uveća agrarni budžet

Srbija mora da poveća svoj budžet za poljoprivredu koja je zbog suše imala znatno manje prinos, posebno u proizvodnji kukuruza, soje i šećerne repe, piše autor portala 021 Živan Lazić.

Kako navodi, energetska kriza i rat u Ukrajini ostavljaju trag na svetskom tržištu, naglo je porasla tražnja za oružjem i energentima, kao i za hranom.

Pored toga, suša je zahvatila skoro ceo svet izazivajući stradanje poljoprivrede.

„U Srbiji je najviše stradao kukuruz, umesto uobičajenih 7,5 miliona tona, sa preko 950 hiljada hektara, rodilo je svega 3,8 miliona tona što će jedva biti dovoljno za domaće potrebe, a od izvoza koji je ovih godina iznosio više od tri miliona tona, ovog puta neće biti ništa“, navodi Lazić

Loše su prošle stočno hranivo, uljana repica, ali i osnovne povrtarske biljke krompir i pasulj.

„Kiks ratarske proizvodnje je doveo do velikog skoka cena hrane za stoku, pa je srpsko stočarstvo, odavno u dubokoj krizi, dodatno potonulo i našlo se sasvim blizu dna“, podseća Lazić.

Cene poljoprivrednih proizvoda i ribe povećane oko 35 odsto

Srbija je agrarno područje u kojoj jedini prihod za oko 570.000 porodica potiče iz poljoprivrede. Za državu njene veličine Srbija je i veliki izvoznik hrane, poljoprivreda je ovdašnja privredna delatnost koja u inorazmeni kontinuirfano beležo suficit; lane je iznosio 1,65 milijardi evra.

Kako dodaje, žestoka suša će svakako bitno uticati na ovogodišnje rezultate,  otežani su priprema zemljišta, jesenja setva kao, a rekordno skupi gorivo i đubrivo koji primoravaju seljake da redukuju obradu.

„Istovremeno, na svetskom tržištu prilike nikada nisu bile povoljnije za izvoznike hrane, suša je svuda okrnjila bilanse, rat ne samo da je prepolovio poljoprivrednu delatnost u Ukrajini, u svetskim razmerama velikom izvozniku agroproizvoda, već je i podstakao kupovinu za rezerve“, navodi autor portala 021.

Cene hrane su izrazito visoke, kod ne tako malog broja osnovnih useva i rekordne, ali su poskupeli i inputi koji se koriste u poljoprivredi.

Seljak ove jeseni morati da uloži i do 30 odsto više novca kako bi zasnovao proizvodnju.

Suša skoro prepolovila rod kukuruza

„Po običaju, srpski seljak nema dovoljnu akumulaciju kako bi iz sopstvenih prihoda obezbedio dovoljno novca za novu setvu, naročito ne u godini u kojoj je suša desetkovala rod osnovnih useva, a osloniti se na banke je preskupo“, napominje Lazić.

Kako napominje, u takvim prilikama na scenu stupa država, što je praksa i u najrazvijenijim agrarnim državama.

„Naša vlada je reagovala suzdržano – samo je seljacima, na najviše 12 meseci, odložila otplatu pristiglih rata kredita iz ranijih godina, a morala bi da učini mnogo više2, smatra Lazić.

Potrebno je da se uradi ono što je praksa u Evropskoj unija, a kako dodaje, nameće se ukidanje državne akcize na dizel gorivo za poljoprivrednike.

„Ovakav namet ne postoji nigde na Starom kontinentu i srpskog seljaka direktno ometa da bude konkurentan paoru iz evropskih država sa kojim se, inače, suočava na tržištu“, podseća Lazić.

Prema njegovom mišljenju, važno je da Srbija uveća agrarni budžet, koji se već godinama kreće između 2,85 i 3,9 odsto ukupne države kase iako što postoji zakonska odredba po kojoj bi morao biti pet odsto, koliko je iznosio samo jednom, za mandata bivše ministarke poljoprivrede Ivane Dulić Marković.

Ako bi se podrška poljoprivredi određivala prema izvoznim rezultatima, visina agrarnog budžeta bi iznosila između osam i deset odsto ukupnog. Uvećanje agrarnog budžeta se nameće kao prioritet, gotovo isto onoliko koliko je to i briga o energetskoj sigurnosti, napominje Lazić.

Razlog je sušna godina koja je oštetila poljoprivrerdu koliko to učini i elementarna nepogoda.

Srbija uvozi sve više svinja i svinjetine

Cene su rekordne, trebalo bi da se iskoristi kurentan period po hranu i agrar.

Pravo je vreme da se poljoprivreda podrži i većim agrarnim budžetom, a seljak će uloženo vratiti na najbolji način – uvećanjem suficita u agrorazmeni koji bi, uz pomoć, brzo mogao da premaši dve, pa i tri miljarde evra, tvrdi Lazić.