Srbija uvozi sve više svinja i svinjetine

Srbija je za devet meseci uvezla 213.000 prasadi i 31.000 tona svinjskog mesa. Situacija u domaćem svinjarstvu je jako loša, a na to se nadoveziju i nepovoljna kretanja u svetu.

Cene svinja bile su, nakon ekstremnog pada, dovedene u normalu ali u poslednje vreme ponovo padaju.

Domaći uzgajivači svinja su i dalje su u velikoj krizi, a tome je doprinela pandemija, poskupljenje troškova proizvodnje, kao i rat u Ukrajini, preneo je portal Agrosmart.

Na sastanku u Privrednoj komori Vojvodine (PKV) kojem su prisustvovali uzgajivači svinja, ocenjeno je i da postoji očigledna nezainteresovanost države da pomogne tom sektoru.

Proizvođači podsećaju da ograničenje cena svinjskog buta traje 11 meseci, a da po zakonu može da traje samo šest meseci.

Kako je ocenjeno na tom sastanku, ceo teret krize trpe primarni proizvođači.

Proizvođači i klaničari nedavno su delili zaradu od prodaje mesa a sada je to odnos na štetu farmera.

Uvoz jeftinih prerađevina preko trgovinskih lanaca jedan od glavnih faktora loše situacije u svinjarstvu, a niske otkupne cene diktiraju klaničari zbog čega ovaj posao postaje neisplativ, rekli su uzgajivači svinja.

Poljoprivrednici okupljeni u udruženjima uzgajivača svinja tražiće hitan sastanak sa novom ministarkom poljoprivrede Jelenom Tanasković i izneti konkretne predloge za ublažavanje krize u svinjarstvu.

Srbija ne proizvodi dovoljno mesa, kažu uzgajivači svinja.

Jedan od predloga biće da država otkupi svinje za robne rezerve.

Kako je objašnjeno, kukuruz bi se menjao za svinje, u odnosu 8:1.

Napominje se da Srbija ne proizvodi dovoljno mesa, kao i da zvanične podatke o tome da samodovoljnost Srbije za svinjetinom iznosi oko 90 odsto treba uzeti sa rezervom.

Prosečna prodajna cena tovljenika u prvih šest meseci bila je 156,5 dinara po kilogramu.

Pritom, poskupeli su drastično svi inputi u proizvodnji, kukuruz je imao i loš prinos i loš kvalitet, a javio se i problem aflatoksina.

Poskupele šnicle, ali stočari od toga nemaju koristi

Proizvođači svinja ukazali su na propuste u radu nadležnog ministarstva.

„Imamo 75.000 umatičenih krmača. Možda još 20 do 30 odsto neumatičenih. Ukupna proizvodnja tovljenika je oko 1,2 miliona, kad se odbije broj zaklane prasadi od ukupnog broja. Ako nam treba pet miliona tovljenika jasno je da smo u velikom problemu i kao farmeri i kao država“, kažu predstavnici proizvođača.

Prema njihovim rečima, pre par meseci u razgovorima sa nadležnim dogovoreno da će cena tovljenika prve klase biti 260 dinara, a sada je 200 ili 210 dinara.

Na sastanku je postavljeno i pitanje porekla mesa uvezenog iz Hrvatske, kao i nekontrolisanog uvoza mesnih prerađevina i MOM-a (mehanički otkoštanog mesa), kao i označavanja mesnih proizvoda sa prisustvom GMO.

Kako se dodaje, nema kontrole da li je meso u našim radnjama obeleženo kao srpsko meso proizvedeno u Srbiji, a upitno je i odmrzavanje smrznutog mesa jer postoji samo nekoliko subjekata koji to mogu da urade po propisima a mnogo više uvoznika.

Proizvođači upozoravaju da uvoz ugrožava bezbednost proizvoda ako oni idu u maloprodaju pa se odmrzavaju bez adekvatnih komora za odmrzavanje, jer u Srbiji postoji samo par takvih komora.

Nova ekonomija je još prošle godine, početkom avgusta, pisala kako je poskupelo svinjsko meso, kao i da proizvođači od toga nemaju nikakve koristi.