Srbija nastavila pad na svetskoj listi percepcije korupcije

Srbija je nastavila pad na najznačajnijem globalnom rangiranju zemalja po percepciji korupcije u javnom sektoru. U rangiranju za 2023. godinu zadržala je indeks 36, što je najlošije u poslednjih 12 godina, otkako se primenjuje ista metodologija ocenjivanja, saopštila je Transparentnost Srbija (TS).

Prema objavljenom rangiranju globalne mreže Transparency International, Srbija je na listi pala za tri mesta, odnosno na 104. poziciju od 180 zemalja ukupno.

Indeks Srbije za percepciju korupcije u javnom sektoru je za sedam poena manji od svetskog proseka, a čak 28 poena lošiji od proseka EU.

Na skali indkesa korupcije, zemlje se boduju od 100, kao veoma čiste, do 0 kao veoma korumpirane.

Na prvom mestu se i ove godine našla Danska (90), a potom slede Finska (87) i Novi Zeland (85). Na dnu, kao i ranije, nalaze se Somalija (11), Južni Sudan i Sirija sa 13 poena, a ove godine im se pridružila i Venecuela.

Sa sadašnjim rezultatom od 36, kao i u prethodne dve decenije od kako je rangirana na indeksu percepcije korupcije, Srbija je „stabilno“ u grupi zemalja sa raširenom korupcijom (sa skorom ispod 50).

Od zemalja regiona samo je Bosna i Hercegovina lošija od Srbije, sa indeksom 35.

Albanija, sa kojom je Srbija prošle godine delila 101. poziciju, sada je bolja i ima indeks 37, Kosovo, koje se zasebno rangira, ima 41, Severna Makedonija i Mađarska 42, Bugarska 45, a Crna Gora i Rumunija 46.

Kada je bilo „dobro“?

Poslednja dva rangiranja zemalja po percepiciji korupcije u javnom sektoru, kada je ocena za Srbiju bila približno jednaka globalnom proseku bile su 2013. i 2016. godine – dok sada zaostajemo sedam poena. 

„Zaostatak je još veći u odnosu na zemlje EU (64), čija članica bismo želeli da postanemo. Da članstvo u EU nije garancija dobrih rezultata pokazuje skor zemalja iz našeg susedstva, a naročito Mađarske (42), Bugarske (45) i Rumunije (46). Nešto bolje ocene dobile su Grčka (49) i Hrvatska (50)“, navela je Transparentost Srbija u saopštenju.

Među bivšim socijalističkim zemljama Evrope, već tradicionalno ubedljivo je najbolje plasirana Estonija sa skorom od 76, a od onih zemalja koje nisu članice EU to je i dalje Gruzija (i pored pada sa 56 na 54 poena).

Unutar bivše SFRJ i dalje je daleko najbolja plasirana Slovenija sa 56, sa istim skorom kao i prošle godine.

Od zemalja regiona samo je Bosna i Hercegovina lošija, sa indeksom 35, dok je Albanija, sa kojom je Srbija prošle godine delila 101. poziciju, sada je bolja i ima indeks 37.

Pri izradi CPI (Indeks percepcije korupcije) se uzima u obzir 13 relevantnih istraživanja koja mere percepciju o korumpiranosti javnog sektora.

Ta istraživanja predstavljaju mišljenje ili utisak koji o korumpiranosti državnih funkcionera i javnih službenika imaju oni koji sa njima posluju ili koji o tome savetuju poslovne ljude, vlade i međunarodne institucije.

Srbija je ove godine obuhvaćena sa ukupno osam relevantnih istraživanja, što garantuje visok stepen pouzdanosti nalaza. Za Srbiju su korišćeni nalazi Global Insight Country Risk Ratings, Bertelsmann Foundation, World Economic Forum, Economist Intelligence Unit, Freedom House, International Country Risk Guide, World Justice Project Rule of Law Index i Varieties of Democracy Project.

Korupcija poskupljuje infrastrukturne projekte u Srbiji