Srbija navodnjava 52.000 hektara odnosno svega oko tri odsto poljoprivrednog zemljišta, preneo je Agropress. To je malo u odnosu na evropski prosek, pa se krenulo u izgradnju novih regionalnih sistema za navodnjavanje u Vojvodini i centralnoj Srbiji.
„Najviše se navodnjavaju oranice, bašte i voćnjaci“, kaže naučna savetnica u Institutu za zemljište Radmila Pivić.
Ona navodi da država priprema nova strateška dokumenta u vezi sa navodnjavanjem i odvodnjavanjem u Srbiji.
„Od 2018. se počelo sa izradom strategije navodnjavanja i odvodnjavanja i u fazi je donošenja strategija koja će dati smernice šta dalje, kako proširiti površine, najbitnija je količina vode kojom raspolažemo.“
U eri koja sve više oseća posledice klimatskih promena poljoprivredi će, kako tvrdi Radmila Pivić, sve više trebati saveti stručnjaka koji će morati da procene šta proizvoditi, a od kojih kultura odustati, kako bismo i u vremenu koje dolazi imali dovoljno kvalitetne hrane.
Država inače priprema strategiju navodnjavanja i odvodnjavanja kako bi se procenilo postojeće stanje i obezbedili uslovi da u eri klimatskih promena imamo dovoljno vode za proizvodnju kvalitetne hrane.
Kako se dodaje, u selima oko Gružanskog jezera suša je ove godine napravila ozbiljne probleme poljoprivrednicima koji kažu da bez kiše i navodnjavanja nema kvalitetne hrane.
Kako smanjiti zagađenje koje emituje poljoprivreda?
Kako sprečiti uticaj klimatskih promena u poljoprivredi?Кako bi se išlo u korak sa problemima u poljoprivredi i na terenu najviše novih sistema za navodnjavanje gradi se u Vojvodini, kaže Igor Кolaković iz uprave JP Vode Vojvodine:
„Trenutno se iz Abu Dabi fonda na teritoriji Vojvodine finansira 15 projekata u izgradnji, u vrednosti od 25 mil evra. To je druga faza. U prvoj fazi je urađeno 11 projekata, u vrednosti 30 mil.evra, sve ukupno kad se završi dobićemo dodatnih 100 000 ha mogućnosti navodnjavanja“.
Prema rečima direktora JP Srbijavode, Gorana Puzovića, nova infrastruktura za navodnjavanje gradi se u centralnom delu naše zemlje.
„Očekujemo da u narednih 6 meseci sva tri projekta budu predata i u Pančevačkom ritu i u Topoli i u Čačku. Čeka nas projektovanje i izgradnja sistema za distribuciju do parcele bilo kog poljoprivrednog proizvođača i tu država daje kredite i subvencije kako bismo sve kulture mogli da zalijemo,“ naveo je Puzović.
UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA U SRBIJI: UMESTO ŠLJIVA, UZGAJAĆEMO BANANE
DA LI ĆE U SRBIJI NESTATI PLANINSKA KLIMA?Kako je dodao, u narednih nekoliko meseci biće pušten i jedan centar za Resavsku dolinu.
Navodnjavana površina širom sveta zauzima oko 16 odsto ukupne poljoprivredne površine, ali prinos useva iznosi otprilike 40 odsto ukupnog prinosa.
Produktivnost navodnjavanog zemljišta je 3,6 puta veća od nenavodnjavanogzemljišta. Novčana vrednost prinosa navodnjavanih useva je oko 6,6 puta veća od prinosa nenavodnjavanih useva.
Srbija ima više od 20.000 kvadratnih metara raspoložive vode za piće po stanovniku godišnje zbog važne rečne mreže i dobrih prosečnih godišnjih količina padavina (od 600 do 800 mm u ravnicama do preko 1.500 mm na planinama).
Naša zemlja je rangirana znatno iznad proseka Evropske unije i ima mnogo veću raspoloživost slatke vode od šest najmnogoljudnijih zemalja članica EU, koje trenutno imaju godišnje količine ispod 3.000 kvadratnih metara po stanovniku.