Srbija u poslednjih 10 godina proširila kapacitete iz obnovljivih izvora za skoro 37 odsto

Srbija je proširila svoje energetske kapacitete u 2024. godini za 22 odsto, odnosno 3,7 odsto u odnosu na 2023. godinu. U toku 2024. godine, prema izveštaju SeeNext-a, kapacitet energije iz instalisanih obnovljivih izvora dostigao je približno 3,9 gigavata, što predstavlja povećanje od 36,7 odsto u poslednjih deset godina.

Srbija želi da dostigne povećanje obnovljivih izvora energije za 45 odsto do 2030. godine, što stoji u Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu Srbije. Energija iz hidro kapaciteta ipak ostaje najveći doprinos, dok ostali obnovljivi izvori energije nastavljaju da doprinose ukupnom energetskom sistemu u manjem obimu.

„Srbija je ostvarila značajan napredak i njena bruto finalna potrošnja energije iz obnovljivih izvora iznosila je 25,4 odsto u 2023. godini, što je iznad proseka EU od 24,6 odsto, prema podacima EUROSTAT-a. U budućnosti, zemlja ima za cilj da ubrza primenu obnovljivih izvora energije i ojača politike koje podržavaju čistiju i održiviju energetsku budućnost“, navodi se u izveštaju.

Ipak, iako je zemlja napredovala, u izveštaju se navodi da Srbija nije uskladila svoj cilj transportnog sektora sa zahtevima EU, pa tako nije pokazala dovoljnu ambiciju u svom cilju u sektoru grejanja i hlađenja.

Ukupna bruto proizvodnja električne energije u Srbiji iz obnovljivih elektrana dostigla je 12.555 gigavat-sati u 2024. godini, što čini više od 33 odsto ukupne bruto proizvodnje električne energije u zemlji, prema Energetskom bilansu za 2025. godinu. Bruto proizvodnja električne energije iz OIE iznosila je 14.447 gigavat-sati, što predstavlja 36 odsto ukupne proizvodnje električne energije u zemlji u prethodnoj godini. Iako je proizvodnja obnovljive energije opala za 13 odsto u 2024. u odnosu na 2023. godinu, ostala je 20 procenata veća nego 2022. godine.

Hidroenergiju dopunjujemo suncem i vetrom

Među obnovljivim izvorima energije dominira hidroenergija u srpskom energetskom sistemu. Međutim, kako se navodi u izveštaju SeeNext-a, sada se raznovrsnost energije iz obnovljivih izvora pomera ka energiji vetra i sunca kako bi se postigao održiviji i raznovrsniji energetski pejzaž.

Kako bi unapredilo svoju tranziciju na obnovljive izvore energije, Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije je 2023. godine pokrenulo konkursnu šemu aukcija, za kapacitet od 400 megavata za vetroparkove i 50 megavata za solarne elektrane.

Uveden i prvi zeleni budžet

U decembru 2024. Narodna skupština Srbije usvojila je Zakon o budžetu za 2025. kojim je uveden prvi aneks zelenog budžeta u zemlji, kojim se izdvaja 118,5 milijardi dinara (oko milijardu evra) za 64 ekološka projekta.

Oni uključuju izgradnju solarnih elektrana od jednog gigavata sa skladištem baterija. Zeleni budžet je sada, obavezan deo budžeta. Cilj zelenog obeležavanja je da obezbedi bolju alokaciju resursa i podstakne realizaciju projekata koji doprinose zaštiti životne sredine, energetskoj efikasnosti, smanjenju emisije gasova staklene bašte, obnovljivim izvorima energije, održivom upravljanju otpadom i vodama, kao i kvalitetu života građana.

Pored sadašnjeg jezgra obnovljivih izvora – solarne, vetar i hidroenergije, Srbija ulaže u potencijal biomase i biogasa. Srbija, kako se napominje u izveštaju, ima značajan potencijal za energiju iz biomase, posebno iz poljoprivrednih i šumarskih ostataka.

Proizvodnja biogoriva je bila relativno slabija u 2022. i 2023. godini i iznosila je 252 gigavat-sati, dok je 2024. porasla za 17,5 odsto na 296 gigavat-sati. Vlada Srbije, u saradnji sa Nemačkom razvojnom bankom, podržava projekte za razvoj tržišta biomase, sa ciljem povećanja udela bioenergije u daljinskom grejanju i industrijskim primenama. Nekoliko elektrana na biogas je već u funkciji, koje koriste poljoprivredni otpad i stajnjak za proizvodnju električne i toplotne energije.

Cena struje iz vetra i sunca pada: Skladišta energije ključna za uspeh elektrana na obnovljive izvore