Srbija nema dovoljno šuma, odnosno biomase, kojom bi mogla da obezbedi grejanje za građane, ocenio je predsednik Udruženja za daljinsko grejanje Srbije Dejan Stojanović.
On je na konferenciji „Ubrzanje prelaska na održivo grejanje na Zapadnom Balkanu“ ukazao na to da u zemlji postoji raspoloživih oko osam miliona kubika šume, a da se između 800.000 i milion domaćinstava greje na drvo.
„Prostom računicom se dolazi do toga da svako domaćinstvo potroši od sedam do osam kubika (drveta) godišnje, i vi vidite da tu prostora nema… Došli smo do toga da u Srbiji može da se napravi još 369 gigavat sati energije iz biomase“, rekao je on.
Dodao je da u Srbiji postoji oko 60 sistema daljinskog grejanja, a da skoro svi rade na fosilna goriva.
„Osamdeset odsto toplotne energije se pravi iz prirodnog gasa, a ugalj i mazut sa po deset odsto učestvuju (u ovom energetsom miksu). Sliku nam kvari kupljena toplotna energija, koja se uglavnom kupuje od Elektroprivrede Srbije. U poslednjih nekoliko godina mazut i ugalj iščezavaju, što je jako dobro“, smatra Stojanović.
Prema njegovim rečima, u Srbiji je jednaka količina energije potrebna i za grejanje i za hlađenje.
„Toplane u Srbiji su pokrivene merenjem energije, a odredili smo i metodologiju za određivanje cena grejanja. Za sada samo dvadesetak toplana od 60 (naplaćuje) toplotnu energiju prema potrošnji“, kazao je on.
Gradonačelnik crnogorske opštine Žabljak Radoje Žugić istakao je da ta opština koristi dominantno goriva kao što su drva i ugalj, kao i da se lokalno stanovništvo za individualna ložišta snabdeva ugljem iz rudnika Pljevlja.
„Grejna sezona kod nas, zbog geografske strukture, na mestu gde su niske temeperature, ponekad traje i po 12 meseci. Nekad imamo potrebu da mnogo puta u toku godine i van sezone uključimo grejanje“, rekao je on.
Dodao je da Vlada Crne Gore pruža podršku u realizaciji projekata koji se tiču ekologije, ali i istakao da sama opština nema dovoljno kapaciteta u broju kadrova koji mogu da se bave samo pitanjima biomase i rešavanjem ovih problema.
„Tražimo alternativne izvore energije i potencijal vidimo u malim solarnim elektranama. Spaljivanje otpada je postalo kao alternativa, ali smo čuli da to nije nešto što je potpuno adekvatno“, rekao je on.
Gradonačelnik opštine Kakanj u Bosni i Hercegovini Mirnes Bajtarević kazao je da ta opština ima ima područje mrkog uglja i termolektranu koja se snabdeva tim ugljem.
Kako je kazao, oko milion tona godišnje se iskopa u rudniku i spali u toj termoelktrani, koja je otvorena još 1956. godine.
Prema njegovim rečima, problem sistema daljinskog grejanja koji postoji u Kaknju leži i u zastarelosti samog sistema, a poslednjih sedam do osam godina se radi na rekonstrukciji tog sistema.
„Imamo oko 1.300 korisnika, a cena električne energije po kvadratu iznosi 1,20 evra. Grejna sezona traje sedam meseci, a ne šest kao što je to slučaj u drugim opštinama. Oni koji plaćaju grejanje po potrošnji, daju po megavatu 30 ili 32 evra“, kazao je Bajtarević.
Ukazao je na to da područje opštine Kakanj ima izvor geotermalne enrgije koji predstavlja veliki potencijal.
Međutim, kako je istakao, bušotine na pojedinim mestima za ispitivanje su rađene 80-ih godina i nisu dovoljne za detaljna istraživanja. Voda koja je nađena, kako je kazao, može da se koristi u svrhu grejanja, za banjsko lečenje i poljoprivredu.
„Mislimo da bi trebalo da se uloži u još bušenja, kako bi se na većim dubinama našla voda koja je još toplija i kako bi se ona ugradila možda u budućnosti u sistem grejanja“, rekao je Bajtarević.
Milion i po domaćinstava u Srbiji koristi zastarele uređaje za grejanje
Kako je moguće da prema rečima Stijanovića „Toplane u Srbiji su pokrivene merenjem energije, a odredili smo i metodologiju za određivanje cena grejanja. Za sada samo dvadesetak toplana od 60 (naplaćuje) toplotnu energiju prema potrošnji“.
Da li to znači da je ta naplata ne zakonita, jer sada se naplaćuje grejanje koliko toplani i gradskim vlastima treba novca?
Svaki prodavac pa Toplane moraju da ugrade kalorimetar u predajne stanice zgrade koju greju. U zgradi u kojoj stanujem u Beogradu, kalorimetar je ugrađen još 2005 god ( pre 19 godina) a I u ostalim zgradama su ugrađeni. Međutim naplata na dva načina je isto ne zakonita jer se nakon ugradnje moralo preći na naplatu po stvarnom utrošku a to nije ni sada jer je u naplati po utrošku dodata stavka FIKSNI DEO ili instalisana snaga (što je takođe AKONTACIONA KUPOVINA kwh) kao i kod naplate “PAUŠALNE” gde se iznos akontacije (primer za Beograd: od 1.502,23 din/m2 god od sl List Grada Beograda br 2/2023 sa cenom 7,19 din/kwh kupovalo godišnje 209[ kwh/m2 god]a od Septembra 2023 sa cenom od 1.594,25 din/m2 god (SL. List br 61) sacenom 8,06 din/kwh kupovalo 197,7977 kwh/m2 god. Više od 92% korisnika u Beogradu plaća “PAUŠALNO”, a da se na kraju grejne sezone ne prikazuje OBRAČUN između kupljenih kwh I isporučenih kwh. U sezoni 2023/24 isporučeno je ukupno svega 76,5476 kwh/m2 stana za plaćanje, dok je korisnik kupio: za prvih 4 mes 69,6444 kwh a za ostalih 8 meseci još 131,8651 kwhšto je ukupno 201,51 kwh/m2 stana a dobio je svega 76,5476 kwh/m2 stana. Ako plaćeni iznos za grejanje m2 stana za 4 meseci iznosi 500,91 din/m2, a za 8 meseci iznosi 1.062,83 din što je ukupno = 1.563,74 din /m2 podelimo sa isporučenim 76,5476 kwh, jasno je da je korisnik bez prikaza OBRAČUNA platio kwh 20,43 din a ne 7,19 ili 8,06 din.
Srbija je još zemlja u kojoj se krije istina, sramota je na onome ko je prevaren a ne na onome ko se na prevaru odlučio.
Kako je moguće da prema rečima Stijanovića „Toplane u Srbiji su pokrivene merenjem energije, a odredili smo i metodologiju za određivanje cena grejanja. Za sada samo dvadesetak toplana od 60 (naplaćuje) toplotnu energiju prema potrošnji“.
Da li to znači da je ta naplata ne zakonita, jer sada se naplaćuje grejanje koliko toplani i gradskim vlastima treba novca?
Svaki prodavac pa Toplane moraju da ugrade kalorimetar u predajne stanice zgrade koju greju. U zgradi u kojoj stanujem u Beogradu, kalorimetar je ugrađen još 2005 god ( pre 19 godina) a I u ostalim zgradama su ugrađeni. Međutim naplata na dva načina je isto ne zakonita jer se nakon ugradnje moralo preći na naplatu po stvarnom utrošku a to nije ni sada jer je u naplati po utrošku dodata stavka FIKSNI DEO ili instalisana snaga (što je takođe AKONTACIONA KUPOVINA kwh) kao i kod naplate “PAUŠALNE” gde se iznos akontacije (primer za Beograd: od 1.502,23 din/m2 god od sl List Grada Beograda br 2/2023 sa cenom 7,19 din/kwh kupovalo godišnje 209[ kwh/m2 god]a od Septembra 2023 sa cenom od 1.594,25 din/m2 god (SL. List br 61) sacenom 8,06 din/kwh kupovalo 197,7977 kwh/m2 god. Više od 92% korisnika u Beogradu plaća “PAUŠALNO”, a da se na kraju grejne sezone ne prikazuje OBRAČUN između kupljenih kwh I isporučenih kwh. U sezoni 2023/24 isporučeno je ukupno svega 76,5476 kwh/m2 stana za plaćanje, dok je korisnik kupio: za prvih 4 mes 69,6444 kwh a za ostalih 8 meseci još 131,8651 kwhšto je ukupno 201,51 kwh/m2 stana a dobio je svega 76,5476 kwh/m2 stana. Ako plaćeni iznos za grejanje m2 stana za 4 meseci iznosi 500,91 din/m2, a za 8 meseci iznosi 1.062,83 din što je ukupno = 1.563,74 din /m2 podelimo sa isporučenim 76,5476 kwh, jasno je da je korisnik bez prikaza OBRAČUNA platio kwh 20,43 din a ne 7,19 ili 8,06 din.