Srbija se opet zadužila 15 milijardi dinara, ali interesovanje investitora za državne obveznice sve manje

Od početka godine Srbija je najavila izdavanje dinarskih obveznica s rokom dospeća od 10,5 godina i dok je interesovanje bilo ogromno u januaru sa procentom realizacije od skoro 93 odsto, kasnije dve aukcije beleže značajno smanjenje interesovanja za ove hartije. U martu je realizacija bila na ispod 37 odsto, a na jučerašnjem zaduživanju 34,38 odsto. Razlog su možda visoke kamate, ali i ovog puta smanjeni prinosi.

Ukupan obim tražnje iznosio je malo više od 22 milijarde dinara. Realizovano je 1.495.874 komada državnih obveznica, ukupne nominalne vrednosti od skoro 15 milijardi dinara.

Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 5,16 odsto na godišnjem nivou, odnosno po ceni 10.227,38 dinara. Isplata kupona u iznosu od 5,25 odsto vršiće se polugodišnje i to svakog 27. januara i 27. jula do datuma dospeća.

Stopa prinosa u februarskoj aukciji bila neznatno viša na 5,20 odsto.

Ovo nije sve od zaduženja koja nas očekuju u ovoj godini, jer analitičari Erste Grupe najavljuju „aktivnosti refinansiranja koje treba da ostanu relativno dobro diversifikovane, uključujući emisiju evroobveznica (do dve milijarde evra), domaće emisije (do 2,1 milijarde evra) i zajmove iz komercijalnih izvora (do 3,1 milijarde evra)“.

To je dodatnih 7,2 milijarde evra opterećenja za budžet, ali i javni dug koji je i dalje na relativno visokom nivou.

Aukcije i emisije obveznica su prodaja hartije od vrednosti kojima se država zadužuje. Po isteku zaduživanja, onaj ko je emitovao dug, mora i da vrati celokupnu uzajmljenu sumu, osim što isplaćuje i kuponske stope (kamate) u međuvremenu.

S obzirom da je inflacija uporna i da ekonomski analitičari ne prognoziraju da će se do kraja godine smiriti, Srbija se za sada zadužuje po uslovima koji su nepovoljniji nego ranijih godina.

Pojedini eksperti su već i najavili rebalans budžeta za ovu godinu, pa će se tek videti koliko će Ministarstvo finansija eventualno korigovati svoje originalne planove, s obzirom da su očekivanja većine finansijskih institucija za bruto domaći proizvod (BDP) Srbije korigovana naniže.

Javni dug je u martu bio na 44,3 odsto BDP-a.

S obzirom da se udeo javnog duga u BDP-u menja sa rastom ili padom privrede, a da je Nardona banka Srbije danas smanjila prognozu rasta BDP-a za ovu godinu na 3,5 odsto, za ceo procentni poen, tek će se videti koliko će i udeo javnog duga narasti do kraja godine. U tom slučaju čekaće se odluka Ministarstva finansija da li da nastavi sa planom zaduživanja ili da se odrekne nekih projekata.

U jeku protesta Srbija se zadužila preko milijardu evra, a u planu još šest milijardi: Poslednja emisija loše prošla