Koliko će nas koštati gas?
Srpske vlasti su preko amandmana na budžet za ovu godinu uspele da izdvoje 1,4 milijarde evra za Naftnu industriju Srbije, a izdvajanja za gas koja tek čekaju Srbiju biće dodatni udarac fiskalnoj politici. U...
Srbija se našla na destom mestu u svetu u udelu uglja u proizvodnji struje, objavljeno je u novom izveštaju Međunarodne agencije za energetiku (IEA) . Ugalj od Srbije više koriste samo Bocvana, Kosovo, Južnoafrička Republika, Mongolija i Indija.
Srbija se takođe nalazi u maloj grupi od samo šest zemalja koje se nisu obavezale na postepeno napuštanje uglja, niti su usvojile nacionalni plan za neto nula emisija gasova staklene bašte, prenosi Klima 101.
Tu nam društvo prave samo Mongolija, Bosna i Hercegovina, Zimbabve, Niger i Gvatemala.
Iako Srbija mora da se osloni na međunarodnu finansijsku pomoć u energetskoj tranziciji, to ne znači da na nju treba prosto čekati, navodi se u tekstu.
Udeo Srbije u globalnoj proizvodnji struje na ugalj je tek 0,002 odsto.
Borba protiv klimatskih promenan nije jedina motivacija za energetsku tranziciju u Srbiji. Naime, naše termoelektrane su mahom relikti prošlog vremena (najmlađi blok u TENT-u star je 37 godina), piše Klima 101.
„Dok se u javnoj sferi ugalj često vidi kao siguran, stabilan energent nasuprot održivim alternativama, aktuelne prilike, uključujući i krizu, otkrivaju sistem nestabilne proizvodnje, osetljiv na ekstremne prilike kao što su suše i poplave, koji je i veliki izvor vazdušnog zagađenja sumporom i čestičnim polutantima“, dodaje se u tekstu .
Cenu svoje zavisnosti od uglja (još uvek) ne plaćamo preko računa za struju, ali kako se navodi, ona nas svejedno košta preko državnog budžeta i izgubljenih kilovat-časova, kao i preko svakog pojedinca narušenog zdravlja i izgubljenih života zbog aerozagađenja.
Potreban nam je za početak cilj: datum kada planiramo, koliko god to ambiciozno ili neizvodivo danas zvučalo, da dostignemo neto nula emisije i napustimo ugalj kao izvor električne energije; datum oko kojeg bi se organizovale sve naše buduće zelene politike. U suprotnom, ostaćemo oaza od dima i pepela, okružena svetom koji sada već nezadrživo ide napred.
Kako se piše u izveštaju, ukoliko se prate već usvojeni nacionalni planovi neto nula emisija do 2050. godine, globalna cena napuštanja uglja u proizvodnji električne energije bila bi oko šest biliona (hiljada milijardi) dolara.
Međutim, ako je cilj dostići neto nula emisije na globalnom nivou do 2050. godine, što je po savremenim procenama, obaveza kako bi se porast prosečne globalne temperature zaustavio na 1,5 stepeni Celzijusa, onda ova cena raste na čak 9,5 biliona dolara.
U ove cene ne ulaze samo troškovi izgradnje održivih izvora energije, već i ona „ljudska strana“, tranzicija za oko 8,4 miliona radnika koji globalno rade u ekstrakciji, obradi, transportu i upotrebi uglja.
Kako se navodi u izveštaju, do jula ove godine, 75 zemalja se obavezalo na napuštanje uglja ili da neće graditi nove energetske kapacitete zasnovane na uglju.
Iako se nalazi u svetskom vrhu po udelu uglja u proizvodnji struje, Srbija je u apsolutnim brojkama po svemu sudeći ipak premali igrač, pa se u izveštaju IEA gotovo i ne spominje.
Poređenje sa Južnoafričkom republikom
Južnoafrička republika nalazi u jedinstvenoj poziciji jer je izrazito zavisna od uglja, a tamošnji glavni snabdevač, ESKOM, operiše sa velikim dugovima i nije u stanju da izdvoji nikakva sredstva za napuštanje uglja ili tranziciju ka čistoj energiji.
U izveštaju se navodi da je rešenje međunarodnoj pomoći Južnoafričkoj Republici, zemlji sa kojom Srbija može da se poredi i koja će dobiti 8,5 milijardi dolara kako bi započela svoj put ka smanjenju emisija.
Nedavno je sličan dogovor napravila i Indonezija, još jedna zemlja sa visokom stopom zavisnosti od termoelektrana.
Vučić: Srbija ne može da izbaci ugalj, kineski investitori prave „zeleno“ okruženje
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
