Srbija je završila reviziju sa timom Međunarodnog monetarnog fonda u okviru stend baj aranžmana i zaključila novi dogovor koji se odnosi na Instrument za koordinaciju politika (PCI) u trajanju od 36 meseci, od decembra 2024. do decembra 2027. godine.
PCI je aranžman koji ne podrazumeva finansiranje i koji je namenjen pružanju podrške snažnim ekonomskim politikama, rekao je u saopštenju zajmodavac iz Vašingtona.
„Makroekonomski rezultati Srbije u 2024. godini su impresivni. Predviđamo rast od 3,9 procenata u 2024. godini, koji će se povećati na oko 4,25 procenta u narednim godinama. Ukupna inflacija se vratila u ciljani koridor Narodne banke Srbije, uz podršku restriktivnije monetarne politike i smanjenja cena energije i hrane, ali je bazna inflacija i dalje povišena“, naveo je šef Misije MMF-a Donald MekGetigen.
Iako je inflacija ušla u cilj koji projektuje NBS, bazna inflacija (inflacija bez cena hrane, energije, alkohola) je još uvek uporna i beleži blagi rast na 5,3 odsto godišnje u septembru, sa 5,2 odsto u avgustu.
„Očekuje se da će se fiskalni deficit povećati na 2,7 procenata BDP-a u 2024. godini, kako bi se pomoglo finansiranje dodatnih potreba za potrošnjom u oblasti infrastrukture, socijalne zaštite i odbrane. Na osnovu dobrih rezultata u naplati fiskalnih prihoda, snažnog ekonomskog rasta i nedavne revizije BDP-a naviše, očekuje se da će javni dug pasti na oko 48 procenata BDP-a do kraja 2024. godine“, kažu u MMF-u.
Nova podrška
Kako kažu iz MMF-a novi program će pomoći Srbiji u realizaciji „ambicioznog programa strukturnih reformi“, usmerenog na fiskalne reforme i reforme u oblasti državnih preduzeća i energetike.
Prema novom dogovoru podrške, srpske vlasti su se obavezale da ukupni fiskalni deficit neće premašivati tri odsto BDP-a u periodu od 2025. do 2027. godine. Ukoliko ne bude velikih neželjenih šokova, to bi bilo u skladu s tekućim padom tereta javnog duga, kažu iz Fonda.
Da bi se postigao ovaj osnovni makroekonomski cilj, Vlada se obavezuje da će se pridržavati fiskalnih pravila o zaradama u javnom sektoru i penzijama, koja je usvojila 2022. godine, kao i da će razmotriti opcije za racionalizaciju i praćenje stavki rashoda koji su brzo rasli u 2024. godini. U slučaju dodatnih pritisaka na fiskalnu potrošnju, vlasti se obavezuju da će izvršiti dodatnu prioritizaciju javne potrošnje.
Novi program bi trebalo da pomogne i oko planiranja zaposlenosti u javnom sektoru i penzija, kao i donese tehničku pomoć MMF-a za rešavanje kadrovskih problema u Poreskoj upravi. Aranžman će pomoći vlastima i u preciziranju i operacionalizaciji plana investicija u energetskom sektoru, poboljšanju finansijske održivosti energetskih državnih preduzeća i pripremi Srbije za uvođenje Mehanizma EU za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM).
Iz Misije MMF-a navode da su ključni rizici po ekonomske izglede Srbije eksterna tražnja, strane direktne investicije i cene primarnih proizvoda u narednom periodu, koji su podložni neizvesnosti i rizicima, produbljivanje geoekonomske fragmentacije, i izloženost poljoprivredne proizvodnje i ekonomske aktivnosti klimatskim promenama i ekstremnim vremenskim prilikama.
„Srbiji su stoga potrebni znatni baferi protiv neizvesnosti i rizika. Ohrabruje činjenica da su devizne rezerve i depoziti države visoki, javni dug i spoljni dug su održivi, a bankarski sistem je snažan. Dalje razborite politike pružaju dodatan važan bafer“, kažu u Fondu.