Srbija usvaja zakon o GMO

Srbija planira u narednih godinu dana da ispuni sve uslove za ulazak u STO, uključujući usvajanje zakona o genetski modifikovanim organizmima.

Ovo je izjavila šefica pregovaračkog tima Tanja Miščević.

„To podrazumeva i razjašnjavanje da je Srbija u ovom trenutku veoma osetljiva na GMO. Ne znamo šta jedemo jer nema dobrih mehanizama kontrole. Zakonom usklađenim sa EU ćemo biti mnogo bolje zaštićeni“, rekla je Miščevićeva na skupu o poglavlju 30 u pristupnim pregovorima sa EU, koje je posvećeno spoljnoj politici. 

Ona je rekla da je zakon pripremljen i usklađen sa EU i da treba da se nađe u proceduri. 

U EU su uzgoj i prodaja GMO dozvoljeni, ali nakon stroge kontrole i uz jasno obeležavanje, pri čemu zemlje mogu pozivajući se na bezbednosnu klauzulu da zabrane uzgoj nekih kultura, usled čega se gaji samo jedna kultura kukuruza u malom broju zemalja. 

Kako je navela Tanja Miščević, pristupanje Svetskoj trgovinskog organizaciji (STO) neophodno je da bi se zatvorilo poglavlje 30, a Srbija do članstva u STO još treba da reši pitanje akcize na alkoholna pića i sklopi sporazum sa Ukrajinom koja ima neke teške zahteve za Srbiju. 

Kada je reč o razvoju spoljne trgovine u kontekstu pristupanja EU, Miščevićeva je rekla da se treba na vreme pripremiti za okončanje sporazuma o slobodnoj trgovini, poput onih s Rusijom i Turskom, ali i da to ne treba staviti u politički kontekst. 

Tanja Miščević je navela da će Srbija dobiti mnogo veću korist od pristupanja tržištu EU sa više od 500 miliona ljudi, koje je pored toga jedan od ključnih aktera u svetskoj trgovini i ima preferencijalni režim sa regionima koji imaju velike potencijale, poput Kanade, SAD, afričkih zemalja i Azije, Pacifika i Kariba (ACP). 

„Srbija najveći deo trgovine ostvari sa EU, oko 63 do 64 odsto, dok su svi drugi znatno manji – CEFTA 21 odsto, a ostali i znatno manji, čak manji od pet odsto. To pokazuje našu usmerenost ka EU“, rekla je Miščevićeva. 

Na pitanje da li bi eventualni pokušaj da Srbija poveća izvoz poljoprivrednih proizvoda u Rusiju u trenutku kada je Moskva zabranila uvoz hrane iz EU mogao da predstavlja problem u evropskim integracijama, ona je odgovorila da Srbija može sve dosadašnje trgovinske aranžmane da koristi do pristupanja EU. 

Nekadašnja predsednica radne grupe za poglavlje 30 tokom pristupanja Hrvatske EU Tatjana Tomić rekla je da je Hrvatska zbog pristupanja EU poništila ugovor o slobodnoj trgovini s Turskom i sporazum CEFTA, ali da njen izvoz nije smanjen. Tomićeva je rekla da kada je reč o sporazumu CEFTA i nakon pristupanja EU, 70 odsto trgovine se nastavlja s preferencijalima, odnosno trgovina industrijskim proizvodima, dok se menja samo status u trgovini poljoprivrednim proizvodima. 

Hrvatska je kada je reč o CEFTA imala smanjenje trgovine samo s Bosnom i Hercegovinom, jer nije adaptiran Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju te zemlje, kazala je ona. 

Skup su organizovali Nacionalni konvent o EU i ISAC fond uz podršku Fondacije Fridrih Ebert.