Srbija uz firmu koja saradjuje sa kineskom vojskom planira „čitanje balkanskih genoma“

Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo (IMGGI) planira da pokrene projekat sekvenciranja hiljadu balkanskih genoma. U ovom projektu veliku ulogu imaće kineska kompanija BGI grupa i sa njom povezane firme, kaže za Novu ekonomiju ministarska nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović.

Kompanija BGI Genomics koja je deo ove grupe se nalazi na listi „kineskih vojnih kompanija“ američkog Ministarstva odbrane.

Kako ministarka Begović kaže, o regionalnom projektu sekvenciranja hiljadu balkanskih genoma „već godinama pričaju sa Radetom (Radojem) Drmancem, koji je jedan od potpredsednika u Bidžiaju (BGI) i CSO Complete Genomics iz Kalifornije“.

„Međutim, on živi u Americi gde vodi kompanije i pokušaće da nam svojom ekspertizom pomogne da ’izguramo’ tako jedan veliki projekat i da dođemo do rezultata“, kaže Begović.

Projekat bi trebalo da obuhvati desetak zemalja balkanskog regiona.

Begović objašnjava da će se projekat realizovati paralelno sa sličnim projektima koji se rade u Velikoj Britaniji ili Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

„Krajnji cilj toga je da se u stvari napravi na globalnom nivou jedna velika baza informacija i podataka o našoj genetici. To će biti ogroman korak za dalji razvoj, pre svega biomedicine, novih lekova i razvoj nove dijagnostike“, kaže ministarka.

Kompaniju Complete Genomics, koju ministarka pominje, BGI je kupio 2013. godine. Complete Genomics sada je podružnica kompanije MGI koja je deo BGI grupe.

Dr Drmanac, jedan od čelnih ljudi kompanije Complete Genomics, obezbediće deo potrošnog materijala koji je potreban za reginalno istraživanje genoma, kaže ministarka Begović.

BGI donirao laboratorije „Vatreno oko“

Saradnja Srbije i kineske kompanije BGI grupe (nekadašnjeg Pekinškog instituta za genetička istraživanja) počela je za vreme pandemije. Kina je u aprilu 2020. godine Srbiji donirala dve laboratorije „Vatreno oko“, koje su „proizvod“ upravo Bidžiaja (BGI) i koje služe za testiranje na korona virus.

Vrednost donacije bila je 710.000 evra, a Srbija se kineskim partnerima „odužila“ tako što je kupila 90.000 testova.

Nakon toga, u decembru 2021. godine u Beogradu je pri Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo otvoren Centar za sekvenciranje genoma i bioinformatiku. Za otvaranje Centra, BGI je bio „jako važan partner“, kako je za Novu ekonomiju rekla ministarka za nauku i tehnološki razvoj Jelena Begović.

Begović je tada bila direktorka IMGGI, a sadašnja ministarka bila je i prva na čelu laboratorije „Vatreno oko“ u beogradskom Kliničkom centru.

BGI grupa na listi kineskih vojnih kompanija

Američko Ministarstvo odbrane je u oktobru ove godine dopunilu listu „kineskih vojnih kompanija“ koje posluju u Sjedinjenim Američkim Državama. Tada je na listu dodat i BGI Genomics.

U saopštenju Ministarstva SAD se navodi da je odlučno da se „suprostavi vojno-civilnoj fuziji“ Kine koja vojsci obezbeđuje „pristup naprednim tehnologijama i ekspertizama koje razvijaju kineske kompanije, univerziteti i istraživački programi koji izgledaju kao civilni“.

Ministarka Begović ne vidi ništa sporno u činjenici da se BGI nalazi na listi kompanija koje sarađuju sa kineskom vojskom jer kaže da je BGI trenutno najveća kompanija na svetu za sekvenciranje.

„BGI sekvenciranje radi i u Americi, kao i u čitavom svetu“, kaže Begović.

Međutim, nemaju svi BGI proizvodi dozvolu za korišćenje u SAD. Na sajtu BGI grupe, na dnu stranice, nalazi se obaveštenje o tome da američka Agencija za hranu i lekove nije odobrila BGI proizvode za genetsko testiranje i da se oni u SAD mogu koristiti samo za istraživanja.

Ministarka Begović najavljuje dalju saradnju sa BGI, a o kojim konkretnim projektima se radi, objaviće, kaže, „kada bude momenat“. Projekti će se svakako ticati biotehnologije i biomedicine, kaže ministarka.

Predstavnici BGI grupe bili su krajem novembra u poseti Beogradu, kada su se sastali i sa premijerkom Anom Brnabić i sa ministarkom Begović.

Vest o poseti objavili su i Vlada Srbije i domaći mediji, ali se tek na internet stranici Bidžiaja može pronaći informacija da su tom prilikom Complete Genomics i IMGGI potpisali memorandum o razumevanju i ojačavanju naučne saradnje.

Memorandum koji je u ime inostrane kompanije potpisano Drmanac, predviđa i da Complete Genomics donira IMGGI novi MGI sekvencer kako bi „podržao istraživanje genoma“.

Od novih projekata u oblasti biotehnologije, Begović najavljuje i izgradnju BIO4 kampusa, ali kaže da u ovom projektu BGI nije glavni partner već da je u pitanju „isključivo domaća priča što se ideje, koncepta i dosadašnje razrade tiče“.

Međutim, izgradnja kampusa bila je tema i poslednja posete predstavnika BGI grupe, pa vest na sajtu Vlade glasi: „Govoreći o saradnji sa BGI Group, predsednica Vlade je istakla da će sledeće godine započeti izgradnja BIO4 kampusa za biomedicinu, biotehnologiju, bioinformatiku i biodiverzitet…“

Šta sve Kina može sa „regionalnim čitanjem genoma“?

Istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Vuk Vuksanović, komentarišući novi regionalni projekat koji Srbija planira u saradnji sa podružnicama Bidžiaja, kaže da se mora imati u vidu da se radi o „sofisticiranom aparatu kao što je kineska država”, kao i da Kina ima ambicije da postane novi lider u novim tehnologijama.

„Radi se o Kini, koja je ne samo konvencionalna supersila, nego i tehnološka supersila u usponu, što znači da ima jake tehnološke kapacitete i jaku obaveštajnu analitiku. Samo na osnovu pristupa ovako masovnim podacima i njihovim ukrštanjem, oni mogu da izvuku toliko podataka da taj broj opcija običnom čoveku ne može da padne ni na pamet”, kaže on.

Ono što je takođe upečatljiv element je što je u pitanju „regionalni projekat“ i to je zapravo ključno za Kinu, kaže Vuksanović.

„Oni veruju da je Srbija čvorište i da ukoliko ’puste korenje u Srbiji’, to znači da mogu da se račvaju prvo u regionu, kod regionalnih suseda, a onda da to potencijalno iskoriste kao odskočnu dasku za penetriranje na prosperitetnije tržište Evropske unije”, zaključe Vuksanović.

BGI Grupa u odgovoru Novoj ekonomiji navodi da „izuzetno ozbiljno shvata pitanje bezbednosti podataka i zaštite privatnosti“, dodajući da je njihovo poslovanje u potpunosti u skladu sa GDPR-om i lokalnim zakonima i propisima.

Promet PCR testova u Srbiji prošle godine najmanje 30 miliona evra