Vesti iz zemlje

18.04.2023. 09:30

Netokracija

Autor: Nova ekonomija

Srbija vodi konzervativnu politiku prema kriptovalutama

Foto: Pixabay

Mnoge stvari u oblasti kriptovaluta u Srbiji ostaju nedorečene, iako je Zakon o digitalnoj imovini koj treba bliže da ih definiše usvojen je pre dve godine. Finansijski regulatori u Srbiji prema mišljenju analitičara, poput mnogih drugih zemalja u svetu vode konzervativnu politiku.

Kako podseća portal Netokracija, mnogi predstavnici domaće web3 zajednice pitaju se šta se dešava sa izmenama i dopunama tog pravnog okvira čiji je cilj uređivanje jedne od najbrže rastućih oblasti u finansijama i tehnologiji.

Web3 zajednica zapravo predstavlja savremene tehnološke kompanije koje posluju u oblasti finansija.

Kako se naglašava, izrazivši želju da ostanu anonimni, pojedini izvori sa kojima je razgovarao portal Netokracija u vezi sa ovom temom, ukazali su na opreznost Narodne Banke Srbije i konzervativniji stav prema tržištu kapitala koji uglavnom favorizuje dinar.

Analizirajući Zakon o digitalnoj imovini, jasno je da je regulativa od starta bila usmerena ka tokenizaciji tj. ICO (initial coin offering) što danas u industriji više nije toliko čest proces. Štaviše, pojedini termini kao što su NFT, DeFi i DAO uopšte nisu ni prepoznati zakonom, a daleko od toga da se problemi tu završavaju.

Krajem 2020. godine usvojen je Zakon o digitalnoj imovini koji bi trebalo da bliže odredi pravni okvir za uređenje tržišta kriptovaluta i drugih oblika digitalne imovine, njihovog posedovanja i trgovine.

Srbija je među prvima u Evropi usvojila jedan takav zakon, pridruživši se ekskluzivnom klubu u kojem su se tada nalazile samo Švajcarska, Estonija, Kipar i Malta.

Šta nam sve donosi Zakon o digitalnoj imovini?

Međutim, par godina kasnije, na površinu su počeli da isplivavaju problemi koji su direktna posledica regulative koja se dve godine nije unapređivala i usklađivala promenama na tržištu.

Kako se dodaje, promene su toliko česte da regulatori nikako ne uspevaju da održe korak sa web3 trendovima i aktuelnostima.

Netokracija je ustanovila je u prethodnom periodu različite pravne i finansijske nedoumice koje prema mišljenju njenih sagovornika iz web3 zajednice predstavljaju veliki problem.

Kako za razumevanje zakona, tako i za njegovo sprovođenje, otežavajući delovanje pravnih i fizičkih lica u kripto svetu i na taj način direktno umanjujući lidersku poziciju Srbije u web3, odnosno blockchain industriji u pogledu regulativnog okvira.

Uzmimo za primer kripto menjačnice. Iako je zakon definisao ovu oblast još pre dve godine, Narodna Banka Srbije je tek nedavno izdala dozvole za prve dve kripto menjačnice, a kako nezvanično saznajemo, ukupan broj pravnih subjekata koji je podneo zahtev za ovu licencu bio je daleko veći.

Kako se dodaje, u tom smislu ne treba ni da čudi što mnoge stvari u domenu kriptovaluta ostaju nedorečene i nedefinisane, kao da se regulatori plaše otvaranja nekakve „pandorine kutije“, a sličan stav imaju i mnoge druge države.

Analizirajući takav odnos prema tržištu kriptovaluta i svim njegovim akterima, dolazi se i do pitanja koliko je država Srbija spremna da zaista uredi ovu oblast i stvori zakonski okvir od kojeg će pripadnici web3 zajednice imati korist, a ne strah praćen komplikovanim procedurama prepisanim iz drugih zakona i oblasti.

Zakon o digitalnoj imovini uvodi celo tržište u zakonske tokove

Da li je država zaboravila na izmene i dopune Zakona o digitalnoj imovini?

„Ako je to slučaj, nadamo se da će im ova analiza osvežiti memoriju i da ćemo na jedan razuman način otvoriti prostor za širu diskusiju koja će na kraju rezultovati neophodnim promenama za koje struka smatra da su ključne za borbu za poziciju lidera u Evropi u oblasti web3 razvoja“, dodaje se u tekstu.

Inače, postoji bojazan zbog usporavanja daljeg razvoja jednog od najbrže rastućih tehnoloških sektora.

„Digitalna imovina pruža slobodu, efikasnost i praktičnost, te je stavljanje iste u regulatorne okvire na neadekvatan ili nedovoljno jasan način u određenim segmentima opravdano stvorilo percepciju neprilagođenosti Zakona o digitalnoj imovini, ali i pratećih poreskih i drugih zakona, sa do tada razvijenom praksom u sferi digitalne imovine“, kaže Aleksandar Begović, menadžer za oblast finansija, poreza i pravnih pitanja u kompaniji Decenter.

„Kada je u pitanju tokenizacija, prilikom pisanja zakona iskoristili smo činjenicu da Srbija još nije članica EU — što znači da smo imali slobodu da osmislimo najpovoljniji pravni okvir u Evropi“, objašnjava Dušan Romčević koji već duži niz godina radi kao pravnik u finansijskom sektoru i bio je uključen u pisanje Zakona o digitalnoj imovini..

Dodaje kako mi je drago što vidim da se inovativna pravila o izdavanju digitalnih tokena već koristi u praksi, kao i da očekuje da toga bude sve više.

„Zakon zaista jeste već prevaziđen u pojedinim delovima, ali to je i bilo za očekivati — najpametniji ljudi na svetu rade na razvoju digitalne imovine i nije bilo realno da mi predvidimo sve šta će ti umovi da smisle“, rekao je Romčević.

Prema njegovom mišljenju, bilo bi dobro da se pravni okvir dopuni tako da pokrije i stvari koje su se pojavile ili razvile u poslednjih nekoliko godina.

Šta donosi Nacrt zakona o digitalnoj imovini?

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.