Vesti iz zemlje

25.03.2024. 14:21

Nova ekonomija

Autor: Nevena Petaković

Srbiji nedostaju prihvatilišta i „sigurne kuće“, nedovoljno resursa za efikasnu socijalnu zaštitu

Foto: Nova ekonomija/Paola Felix Meza

U Srbiji postoji 141 centar za socijalni rad, a njihovi resursi nisu dovoljni za pružanje efikasne socijalne i porodično-pravne zaštite. Sistemu socijalne zaštite manjka obim, dostupnost i kontinuitet usluga, a prema podacima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu ni najrazvijenija usluga (pomoć u kući) nije dostupna u svim lokalnim samoupravama. Istovremeno, u Srbiji postoji samo jedan dnevni boravak za odrasle i starije osobe kojima je potreban celodnevni nadzor i podrška.

Svega tri ustanove pružaju uslugu prihvatilišta i dnevnog boravka za decu i mlade (rade na dve opštine u Beogradu), a nedovoljan je broj i kapacitet prihvatilišta za žrtve nasilja tzv. „sigurnih kuća“, piše u sažetku redovnog godišnjeg izveštaja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2023. godinu, koji je objavljen u Službenom glasniku.

U periodu od 2020. do 2022. godine, u proseku osam centara za socijalni rad nije imalo nijednog zaposlenog socijalnog radnika, 21 centar radio je bez pravnika, 17 njih bez psihologa, a čak 57 bez ijednog pedagoga, utvrdila je Državna revizorska institucija (DRI), o čemu je ranije pisala Nova ekonomija.

Kako se navodi u izveštaju Poverenika, nedostatak usluga socijalne zaštite dovodi do nejednakog položaja lica koja usluge podrške ne mogu da ostvare uopšte ili ne mogu da ih ostvare u kontinuitetu, odnosno dovodi do diskriminacije lica po osnovu različitih ličnih svojstava – invaliditeta, starosnog doba, zdravstvenog stanja i slično (usluga ličnog pratioca, personalnog asistenta).

„Problem je i što zbog nedostatka organizovanih usluga postoji veliki broj neformalnih negovatelja, koje su najčešće žene, što ih dodatno opterećuje, onemogućava uključivanje na tržište rada, stvara ekonomsku zavisnost i produbljuje rodnu nejednakost“, piše između ostalog u ovom izveštaju. 

Dalje se navodi da je potrebno naglasiti i nedostatak istovremenog pružanja usluga socijalne i zdravstvene zaštite za koje postoji potreba, pre svega, kada je u pitanju starija populacija.

„Ovaj problem se vremenom usložnjava i ako se imaju u vidu demografski podaci koji govore o smanjenju broja stanovnika i njihovom prosečnom starenju, kao i depopulaciji pojedinih područja“, dodaje se u izveštaju.

Poverenik ukazuje da je siromaštvo jedan od osnovnih uzroka nejednakosti i socijalne isključenosti i da je oni i dalje prisutno, uprkos tome što je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku stopa rizika od siromaštva u 2022. godini iznosila 20 odsto i u odnosu na 2021. godinu niža je za 1,2 procentina poena.

Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti je iznosila 28,1 odsto i u odnosu na 2021. godinu bila niža za 0,3 procentna poena.

Prema rezultatima istraživanja Poverenika pod nazivom „Odnos građana prema diskriminaciji“, kao dve grupe koje su najviše diskriminisane po mišljenju ispitanika izdvajaju se Romi i osobe koje su siromašne, i to u svim oblastima (rada i zapošljavanja, obrazovanja, postupanja organa javne vlasti, zdravstvene i socijalne zaštite, pravosuđa, informisanja…).

U izveštaju se navodi i da je izmenama Zakona o socijalnoj zaštiti potrebno uticati na smanjenje broja lica koja žive ispod linije apsolutnog siromaštva, povećati iznos i preispitati imovinski cenzus za ostvarivanje prava na materijalno obezbeđenje porodice i sagledati mogućnosti za uvođenje neke vrste socijalnih davanja za starije koji nisu nikad radili i nisu ostvarili pravo na penziju a socijalno su ugroženi.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.