Vesti iz zemlje

08.09.2021. 16:01

Nova ekonomija

Autor: Nova Ekonomija

Srpske termoelektrane emitovale više sumpor-dioksida nego cela EU

Termoelektrane na ugalj u Srbiji, koje su obuhvaćene Nacionalnim planom za smanjenje emisija (NERP), bile su u 2020. godini godini najevći emiteri sumpor-dioksida na Zapadnom Balkanu, sa 333,602 tona. Najveći emiter bila je termoelektrana Kostolac...

Nova ekonomija

Termoelektrane na ugalj u Srbiji, koje su obuhvaćene Nacionalnim planom za smanjenje emisija (NERP), bile su u 2020. godini godini najevći emiteri sumpor-dioksida na Zapadnom Balkanu, sa 333.602 tona. Najveći emiter bila je termoelektrana Kostolac B. 

Emisije sumpor-dioksida iz postrojenja u Srbiji prevazišle su ukupne emisije iz svih 221 postrojenja u Evropskoj uniji u 2020. godini.

Podaci su navedeni u Izveštaju pod nazivom „Kako postrojenja na ugalj na Zapadnom Balkanu krše propise i zagađenju vazduha, dovode do smrtnim slučajevima, i šta Vlade moraju da urade povodom toga“ koji su objavili CEE Bankwatch Network i Centar za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA).

Emisije u Srbiji daleko su iznad granice postavljenje NERP-om za 2020. godinu. Najveći problem ostaju emisije sumpor-dioksida koje su bile 6,1 puta više od granice koja je postavljena na nacionalnom nivou. 

Najveći zagađivač u Srbiji je Kosotlac B, pa je tako ova termoelektrana sama emitovala 1,74 više sumpor-dioksida od dozvoljenih vrednosti, a preko 95.000 tona. Slede termoelektrane Nikola Tesla B1 i B2 sa 85.765,9 tona. 

U izveštaju piše da je čitav proces usvajanja NERP-a u Srbiji bio obeležen kontradikcijama i nedostatkom transparentnosti te da je za usvajanje bilo potrebno da Sekretarijat energetske zajednice pokrene postupak protiv Srbije. 

Tender za Studiju izvodljivosti eksploatacije uglja na PK „Drmno“
Zemlje EU se ipak ne žure da izbace ugalj iz upotrebe?
Energetska tranzicija u Srbiji: Koliko rudara će ostati bez posla i šta je alternativa

Kako se procenjuje u Izveštaju, u 2020. godini bilo je 847 prijema u bolnice u Srbiji zbog kardiovaskularnih problema nastalih zbog PM 2.5 čestica. To je i Srbiju, ali i druge zemlje, koštalo 1,12 miliona evra. 

Među uticajima koje su emisije imale na zdravlje, navodi se podatak da je u 2020. zbog PM 10 čestica bilo oko 42.752 dana simptoma astme kod dece sa asmatičnim oboljenjem. Procena je i da je bilo oko 4.077 slučajeva bronhitisa kod dece, zbog istog zagađivača.

Postrojenja u Srbiji i emisije iz njih povezana su sa preko 3,3 miliona dana sa ograničenim aktivnostima i izgubljenih dana. To je u 2020. godini ekonomije Srbije i drugih zemalja koštalo 135,8 miliona evra. 

U izveštaju se navodi da 2.326 smrti koje su izazvane zbog prekoračenja u emisijama, koštaju pet milijardi evra, a da incidencije bronhitisa kod odraslih koštaju 59,7 miliona evra.

Vlada osnovala Savet koji će se baviti radom termoelektrana

Emisije iz termoelektrana na ugalj u regionu Zapadnog Balkana i dalje flagrantno prelaze dozvoljene granice, navodi se. 

Iako je u 2020. godini očekivan pad u emisijama zbog smanjenje ekonomske aktivnosti izazvane koronavirusom, to se nije desilo.

U termoelektranama u Bosni i Hercegovini, Kosovu, Srbiji, Severnoj Makedoniji emisije sumpor-dioksida su bile su u 2020. godini 6,4 odsto više od dozvoljene vrednosti. 

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.