Srpske termoelektrane emitovale više sumpor-dioksida nego cela EU

Termoelektrane na ugalj u Srbiji, koje su obuhvaćene Nacionalnim planom za smanjenje emisija (NERP), bile su u 2020. godini godini najevći emiteri sumpor-dioksida na Zapadnom Balkanu, sa 333.602 tona. Najveći emiter bila je termoelektrana Kostolac B. 

Emisije sumpor-dioksida iz postrojenja u Srbiji prevazišle su ukupne emisije iz svih 221 postrojenja u Evropskoj uniji u 2020. godini.

Podaci su navedeni u Izveštaju pod nazivom „Kako postrojenja na ugalj na Zapadnom Balkanu krše propise i zagađenju vazduha, dovode do smrtnim slučajevima, i šta Vlade moraju da urade povodom toga“ koji su objavili CEE Bankwatch Network i Centar za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA).

Emisije u Srbiji daleko su iznad granice postavljenje NERP-om za 2020. godinu. Najveći problem ostaju emisije sumpor-dioksida koje su bile 6,1 puta više od granice koja je postavljena na nacionalnom nivou. 

Najveći zagađivač u Srbiji je Kosotlac B, pa je tako ova termoelektrana sama emitovala 1,74 više sumpor-dioksida od dozvoljenih vrednosti, a preko 95.000 tona. Slede termoelektrane Nikola Tesla B1 i B2 sa 85.765,9 tona. 

U izveštaju piše da je čitav proces usvajanja NERP-a u Srbiji bio obeležen kontradikcijama i nedostatkom transparentnosti te da je za usvajanje bilo potrebno da Sekretarijat energetske zajednice pokrene postupak protiv Srbije. 

Kako se procenjuje u Izveštaju, u 2020. godini bilo je 847 prijema u bolnice u Srbiji zbog kardiovaskularnih problema nastalih zbog PM 2.5 čestica. To je i Srbiju, ali i druge zemlje, koštalo 1,12 miliona evra. 

Među uticajima koje su emisije imale na zdravlje, navodi se podatak da je u 2020. zbog PM 10 čestica bilo oko 42.752 dana simptoma astme kod dece sa asmatičnim oboljenjem. Procena je i da je bilo oko 4.077 slučajeva bronhitisa kod dece, zbog istog zagađivača.

Postrojenja u Srbiji i emisije iz njih povezana su sa preko 3,3 miliona dana sa ograničenim aktivnostima i izgubljenih dana. To je u 2020. godini ekonomije Srbije i drugih zemalja koštalo 135,8 miliona evra. 

U izveštaju se navodi da 2.326 smrti koje su izazvane zbog prekoračenja u emisijama, koštaju pet milijardi evra, a da incidencije bronhitisa kod odraslih koštaju 59,7 miliona evra.

Emisije iz termoelektrana na ugalj u regionu Zapadnog Balkana i dalje flagrantno prelaze dozvoljene granice, navodi se. 

Iako je u 2020. godini očekivan pad u emisijama zbog smanjenje ekonomske aktivnosti izazvane koronavirusom, to se nije desilo.

U termoelektranama u Bosni i Hercegovini, Kosovu, Srbiji, Severnoj Makedoniji emisije sumpor-dioksida su bile su u 2020. godini 6,4 odsto više od dozvoljene vrednosti.