Srpski ratari se okreću gajenju uljarica

Zbog problema u Rusiji i Ukrajini, ali i dobre cene, ratari će ovog proleća više sejati uljarice, soju i suncokret, javlja Radio-televizija Srbije (RTS). Ove godine biće zasejano oko dva miliona hektara, a najveću površinu tradicionalno će zauzeti kukuruz od oko 950.000 hektara, što je oko 70.000 hektara manje nego prošle godine.

Na imanju Jelene Bjelice sve je spremno za setvu suncokreta:

„Nabavili smo sav repromaterijal, oko 250-300 jutara ćemo posejati. U odnosu na prošlu godine nešto je više, s obzirom da je cena suncokreta veća, odlučili smo da veće površine zasejemo suncokretom“, kaže Bjelica.

Suncokret bi, prema najavama domaćih poljoprivrednika, mogao da zauzme oko 250.000 hektara, što je oko 30.000 hektara više nego prošle godine.

Procenjuje se da bi zbog ratnih sukoba u Ukrajini proizvodnja suncokreta u toj zemlji mogla da padne na najniži nivo u poslednjih 13 godina, oko 4,3 miliona hektara, čak za trećinu manje nego prošle godine.

„Ove godine će uljarice biti interesantnije od kukuruza, pre svega, zbog izostanka robe iz Ukrajine i Rusije, jer oni su odgovorni za 80 odsto svetske proizvodnje suncokreta, ali i zbog manjih ulaganja“, kaže direktor Udruženja „Žita Srbije“ Sunčica Savović.

Računica pokazuje da su ulaganja u hektar kukuruza oko 1.000 evra, dok se na istoj površini suncokret seje za 600 do 700 evra.

Takođe, suncokret je manje zahtevna biljka i uspeva i na nešto lošijem zemljištu, ali stručnjaci upozoravaju da je ne treba sejati dve godine zaredom na istoj parceli.

„Suncokret bi trebalo da dođe na svaku 5-6 godinu na istu parcelu. U regionu Srednjeg Banata je to obično svake treće godine što nije uvek za preporuku, pogotovo sada kada imamo različite hibride u kombinacijama“, kaže iz Poljoprivredne stručne službe u Zrenjaninu Zorica Rajačić. 

Ona smatra da proizvođači treba dobro da razmisle ukoliko povećavaju površine sa suncokretom, da to ne bude, na sve godine jer time mogu da naprave problem za ostale useve.  

„Ponovljena setva u dvogodišnjem ciklusu nije dobra, jer takvim načinom gajenja iscrpljujete zemljište i dolazi do prenamnoženja korova koji je tipičan za taj usev, prenamnoženja bolesti, štetočina“, objašnjava Ljubiša Kolarić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

On dodaje da planskim razdvajanjem biljnih vrsta u tropoljnom sistemu vi smanjujete i njihovu učestalost u određenom usevu, jer je bitno štititi se od korova na pravi način odnosno mehaničkim načinom i pravilnim plodoredom.

Najbolje je, kažu stručnjaci, da suncokret bude predusev pšenici, a da se nakon pšenice na toj parceli nađe kukuruz.

Suncokret se u Srbiji seje u Vojvodini, Pomoravlju, Mačvi i Stigu.