Šta je zaista uticalo na poskupljenje krompira?

Narodna banka Srbije saopštila je da je na poskupljenje krompira u Srbiji uticala suša, rast troškova poljoprivredne proizvodnje i transporta, kao i rast tražnje za ugostiteljskim uslugama. Za samo godinu dana, proizvođačka cena krompira povećana je za 152,6 odsto (od juna 2021. do juna 2022.).

Ipak, u NBS ne pominju kako su subvencije domaćim proizvođačima krompira mnogo manje nego u zemljama Zapadne Evrope, pa samim tim ne mogu da im konkurišu u godinama kada je cena tog povrća jako mala.

Kasnije kada se domaćim proizvođačima uzgoj krompira više ne isplati, prestaju sa njegovom sadnjom, ili je smanjuju, krompira na tržišti ima manje, pa je samim tim skuplji, jer je veća tražnja tog povrća.

„Subvencije u Zapadnoj Evropi su značajno više (10 puta), drugo imaju bolje agro-ekološke uslove u Holandiji i Francuskoj uz atlantsku obalu gde ima mnogo manje vaši koje prenose viroze, ravna su zemljišta i klima više odgovora uzgoju krompira,“ rekao je prošle godine za Novu ekonomiju Milan Damljanović iz predstavništva Poljoprivredne savetodavne i stručne službe (PSSS) u Čačku.

Prošle godine, cena domaćeg krompira, padala je na čak osam do devet dinara za kilogram. To je kako su nam tada rekli u PSSS u Čačku, bila cena koja je nuđena proizvođačima.

Ipak, kako se dodaje u saopštenju NBS, poslednjih meseci, prosečna maloprodajna cena krompira u Srbiji kreće se na nivou od 90 do 100 dinara.

Pre pandemije prosečna maloprodajna cena krompira u Srbiji u zavisnosti od godine i perioda u toku godine kretala se najčešće u rasponu od 60 do 90 dinara i to su svojevremeno našem portalu potvrđivali proizvođači iz okoline Užica.

Nakon izbijanja pandemije cena krompira je počela da pada i do leta 2020. godine pala je prvo na nivo od oko 50 dinara, a zatim i ispod nivoa od 50 dinara.

Najniža zabeležena cena bila je u aprilu i maju 2021. na nivou od tek nešto iznad 40 dinara, dodaju u NBS.

Od ukupne ovogodišnje inflacije, jedan procentni poen odnosi se na rast cena povrća, kažu u nbs.

Naglašava se da su to maloprodajne cene, odnosno cene koje krajnji kupac plaća u maloprodajnim objektima svih vrsta.

Kako se dodaje, pored suše, na rast cene povrća uticale su i niske cene tokom pandemije 2020, odnosno pad potrošnje i tražnje za uslugama nakon njenog izbijanja.

„U takvu vrstu usluga spadaju pre svega usluge turizma, ugostiteljske usluge i usluge zabave i rekreacije, koje sa sobom nose i povećanu potrošnju hrane i pića“, dodaje se u saopštenju NBS.

Kasnije je usledio rast tražnje, kada su ukinute pandemijske mere ograničenja.

Na rast cena praktično svih razmenljivih proizvoda, uključujući i sve vrste hrane, uticali su i rast cena nafte i derivata nafte, kao i problemi u lancima snabdevanja koji su povećali troškove domaćeg i međunarodnog transporta.

Na rast cena svih vrsta hrane (uključujući i povrće) uticao je i rast troškova poljoprivredne proizvodnje, podsećaju u NBS.

„Konkretno, samo u poslednjih godinu dana cena semena povećana je za 32 odsto, cena đubriva za 177 odsto, cena sredstava za zaštitu bilja za 26 odsto, a poskupele su i mašine, kao i usluge održavanja mašina i opreme koje se koriste u poljoprivredi“, dodaju u NBS.

O svemu ovome više puta je pisala Nova ekonomija.

UVOZNIČKI LOBI OBARAO CENU KROPIRA

Kako nam je u aprilu 2021. godine objasnio Milan Damljanović iz PSSS u Čačku, 2020. godine je rod domaćeg krompira je bio izvrstan, ali je potražnja na tržištu bila niska.

„Osim toga uvoznički lobi je uvezao poprilično krompira, tako da je ostalo dosta našeg krompira praktično neiskorišćenog, bilo je izgleda i bacanja. Ove godine dosta proizvođača se kune da će da smanji površine pod krompirom,“ rekao je Damljanović.

Damljanović je tada podsetio da je domaći krompir neuporedivo boljeg kvaliteta od uvoznog i oni ne mogu da se mere u tome, ali to ne utiče mnogo na njegovu tražnju jer je bitna samo cena i količina proizvedenog krompira.

Damljanović nam je drugom prilikom, u februaru ove godine rekao i da će ove godine manji prinosi u domaćem agraru uticati na poskupljenje hrane, što se na kraju i desilo.

Krompira je početkom prošle godine bilo dosta „na lageru“ i proizvođači prosto nisu znali šta da rade sa njim zbog male cene.