Novim pravilnikom o hraniteljstvu, koji je nadavno donelo Ministarstvo za brigu o porodici, definisano je ko je dete, a ko mlada osoba, jer je prethodni pravilnik prepoznavao samo dete kao korisnika hraniteljstva, kaže Ivana Koprivica, direktorka Centra za porodični smeštaj i usvojenje Novi Sad.
„Promene u odnosu na prethodni pravilnik nisu velike, ali su značajne i bilo ih je neophodno uneti. Prethodni pravilnik prepoznavao je samo dete, ali realnost je drugačija, naravno da su i mlade osobe korisnici ove usluge“, kaže Koprivica.
Pored toga, značajna je promena u formulaciji (u članu 5) gde je sada Novim pravilnikom definisano da se umesto „specijalizovano“ koristi termin hraniteljstvo uz intenzivnu i dodatnu podršku, za vrstu hraniteljstva koja se odnosi na brigu o deci sa smetnjama u razvoju.
ZA DODELU HRANITELJSTVA VAŽNI MOTIVACIJA I DOBRI PORODIČNI ODNOSI„I dalje je (u članovima 6. do 9) preciznije data definicija različitih oblika hraniteljstva (standardnog, urgentnog povremenog i hraniteljstva uz intenzivnu podršku). U članu 11. ističe da se najbolji interes deteta ostvaruje kroz izbor hraniteljske porodice prvenstveno iz kruga srodničkih porodica (srodničko hraniteljstvo), koje takođe moraju imati opštu podobnost da bi se bavili hraniteljstvom i koje ispunjavaju uslove u skladu sa Novim pravilnikom“, kaže ona.
Takođe, u skladu sa tendecijama u sistemu socijalne zaštite, uvedena je obaveza elektronskog vođenja dokumentacije. Centar za socijalni rad prema Novom Pravilniku vodi evidenciju i dokumentaciju o hraniteljstvu, u elektronskom obliku, navodi Koprivica. Centri za socijalni rad i centri za porodični smeštaj i usvojenje dužni su da redovno ažuriraju podatke sadržane u evidenciji o hraniteljstvu.
„Novi pravilnik je definisao da rok između dve posete hraniteljskoj porodici, ne može biti duži od 45 dana, što je usklađeno sa praksom i realnim kapacitetima i mogućnostima ustanova koje prate rad hranitelja. Naravno, u situaciji prilagođavanja deteta u porodici, potrebno je da posete budu učestvalije, u skladu sa planom pripreme deteta i mlade osobe i hraniteljske porodice za smeštaj i međusobno prilagođavanje“, ističe ona.
Preispitivanje opšte podobnosti preciznije je definisano novim Pravilnikom. Najznačajnija promena što je pojašnjeno i dodatno uređeno, ističe ona.
„Na primer, u prethodnom Pravilniku nije bilo jasno ko može da inicira vanredno preispitivanje opšte podobnosti hranitelja, a sada je jasno u Novom pravilniku rečeno da se vanredno preispitivanje može realizovati i na inicijativu Centra za porodični smeštaj i usvojenje koji prati hraniteljstvo“, kaže Koprivica.