Subvencionisanje seoskih kuća „nema smisla bez zadrugarstva“

Javni konkurs za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom, čiji je cilj da se obnovi život na selu, raspisan je i ove godine. Stručnjaci za Novu ekonomiju navode da ove subvencije nisu dovoljne za održiv život na selu, naročito ako se ne radi na razvoju zadrugarstva.

Ministarstvo za brigu o selu, kako navodi u saopštenju objavljenom na svom zvaničnom portalu, sprovodi Konkurs za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom, dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu minibuseva za prevoz seoskog stanovništva i organizuje manifestacije „Miholjskih susreta sela“.

Rok za prijavljivanje za seoske kuće sa okućnicom otvoren do utroška budžetskih sredstava, a najkasnije do 1. novembra 2024. godine, dok druga dva javna konkursa ističu sutra, 22. februara.

Kako se objašnjava, iz budžeta Srbije za ove namene opredeljeno je ukupno 670 miliona dinara (5,67 miliona evra), od čega pola milijarde za seoske kuće (4,23 miliona evra), 120 miliona dinara za minibuseve i 50 miliona dinara za seoske manifestacije.

Do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovore Ministarstva za brigu o selu o efektima ovih mera, kao i o eventualnom proširenju subvencija za vraćanje ljudi na selo.

Ipak, član komisije za dodelu sredstava za kupovinu seooskih kuča, ageroekonomista Milan Prostran, rekao je nedavno kako je potrebno da se taj program sprovodi od deset do 15 godina u kontinuitetu, kako bi se postigao zadovoljavajući efekat.

Profesor poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović učestvovao je u pisanju nacionalnog programa Ministarstva za brigu o selu, ali se, kako kaže za Novu ekonomiju, „povukao iz toga“.

„Ja ne mogu da shvatim, slušao sam u poslednje vreme i sve ove uredbe koje su doneli, podsticajna sredstva, nekoliko ministara i bivših i sadašnjih, ja ne mogu da poverujem da niko nije shvatio da mora pre svega da se investira da bi se održala mala poljoprivredna gazdinstva“, dodaje Keserović.

Kako napominje, velikim kompleksima nema potrebe davati podsticaje, nego treba davati malim da se organizuju.

„Sad, kada kada postoje direktna davanja za pojedinca, on na primer uzme neku veliku mašinu, veliki kombajn, ali tu niko ne pominje zadrugu kao jedan segment koji je kroz istoriju Srbije igrao jednu veoma važnu ulogu“, objašnjava Keserović.

Mislim da je to velika greška, jer moraju se mali pomagati, a oni mogu jedino opstati ako se udruže u zadruge, gde god, ja to dobro znam, s obzirom da se bavim tehnologijom proizvodnja voća, savremenim tehnologijama i drugi moj akcenat je bio zapravo zadruge kao opstanak u manjim sredinama

Država i ove godine dotira kupovinu barem 400 seoskih kuća

POTREBAN JE ODRŽIV SISTEM

Keserović kaže kako manji proizvođači moraju da se podržavaju, da je to moguće jedino kroz zadruge, kao i da je (što se tiče seoskih kuća), predlagao varijantu da se „napravi jedan održiv sistem“.

„Pored te kuće gde će ljudi da se vrate ili ako su sve vratili oni moraju da imaju neki održiv sistem i proizvodnju“, rekao je Keserović za Novu ekonomiju.

On podseća da se za firme koje dolaze u Srbiju već uveliko daju određena podsticajna sredstva za radnike.

„Po mom mišljenju, treba da se da nekom mladom čoveku u nekoj maloj sredini jedan odgovarajući iznos, to ne mora da bude direktno davanje, ali da mu se recimo podigne voćnjak, plastenik, ili da se dobije neko stado. To je nešto što traje za stalno, niko ne vodi računa o tome“, dodaje Keserović.

Prema njegovom mišljenju, domaća poljoprivreda se u poslednje vreme našla u vrlo teškoj situaciji, između ostalog i zbog poskupljenja energenata.

„Kada pogledate cifre šta se sve dešava, mi jedino imamo suficit u izvozu voća (a sve kompletno uvozimo). Ja sam radio taj nacionalni program i dobro znam tačno po stavkama šta treba uraditi u Srbiji da bi došlo do nekih evidentnih promena u poljoprivredi“, objašnjava Keserović.

NA ZADRUGAMA SE VEĆ RADILO

Dodaje i da mu je žao što je stao projekat u vezi sa zadrugama, koji je ranije, inače i bio u programu Ministarstva za brigu o selu.

„Može da priča ko šta hoće, ali oko zadruga, tačno se videlo, one su dobile novac i on nije išao u bilo šta, išao je pre svega u intenzivnu proizvodnju, ono o čemu sad pričaju, prerađivačke kapacitete, popravljanje rasnog sastava, uvođenje savremene mehanizacije“, kaže Keserović.

Keserović podseća, da kada jedna zadruga dobije kombajn, ili tresač za berbu višnje, ona olakšava i sebi i kooperantima pruža usluge.

„Ako hoćete da rešavate socijalno-demografski faktor, morate da rešavate ekonomski. U svakom slučaju, sada postoji veliko razočarenje“, smatra Keserović.

Ministarstvo za brigu o selu ranijih godina imalo je programe za unapređenje rada seoskih zadruga, ali je ove godine predviđeno sprovođenje programa za kupovinu seokskih kuća, kao i organizacija manifestacije Miholjski susreti sela.