Šume na udaru sa svih strana: vetar, insekti, temperatura

Zdravstveno stanje šuma i njihov opstanak ugrožavaju učestali olujni vetrovi, neravnomerne i obilne padavine, ekstremne temperature, masovne pojave insekata i brzo širenje bolesti koje izazivaju patogene gljive, piše portal Klima 101.

„Specifične odgovore na klimatske promene pokazuje 21 vrsta insekata i 22 vrste gljiva, od ukupno oko 150 vrsta ekonomski značajnih za šumarstvo. Više od 30 vrsta insekata i patogena potiču iz mediteranskog područja“, kaže profesorka Milka Glavendekić sa Šumarskog fakulteta u Beogradu.

Prema njenim rečima, klimatske promene utiču na razviće insekata, preživljavanje, plodnost, broj generacija, geografsko rasprostranjenje i smanjenje populacija nekih insekata.

„Moraju biti pod stalnim nadzorom, među njima su tri alergene vrste, čije gusenice nose žarne dlake, izazivaju alergije kod ljudi i životinja“, podseća Glavendekić.

Strane i invazivne vrste se smatraju najznačajnijim uzročnicima remećenja biodiverziteta. Sa promenjenim klimatskim uslovima, trgovinom, transportom i turizmom se stvaraju predispozicije za unošenje stranih vrsta insekata. 

Povećanje temperature utiče na skraćenje razvića insekata i kod nekih se povećava broj generacija. Kod potkornjaka, najopasnijih štetnih insekata u šumama, učestalo se javljaju prenamnoženja i ugrožavaju veliki šumski kompleksi. 

Toploljubive vrste insekata kao što su krasci, strižibube i ose listarice povećavaju svoje populacije i izazivaju štete u šumama i na drvenastim vrstama u urbanim zelenim prostorima.

„Značajno je jačanje svesti javnosti o štetnim šumskim insektima i alergenim insektima, u čemu važan doprinos mogu da pruže građani kroz aktivnost u građanskoj nauci“, napominje profesorka Šumarskog fakulteta.

Mediteranske vrste šire se prema kontinentalnom delu Evrope pa su se kod nas odomaćile tipične mediteranske vrste: stenice – Oxycarenus lavaterae, Halyomorpha halys, Nezara viridula, kao i borov četnik (Thaumetopoea pityocampa).

Zeleni klekin krasac ima prirodni areal u mediteranskom području i bio je retka i zakonom zaštićena vrsta u srednjoj Evropi. 

Sa promenjenim klimatskim uslovima, povećavaju se populacije i ekspanzija ove vrste i masovne pojave prete rasadničkoj proizvodnji kultivara kleke, tuje i pačempresa, kao i urbanim zelenim prostorima. 

U Evropu je uneto više od 11.000 stranih vrsta insekata ali je među njima oko 10 odsto invazivnih vrsta, koje imaju veliki ekonomski, ekološki, sociološki značaj i mogu da ugroze zdravlje ljudi i životinja. Neke invazivne vrste, kako se podseća, izazivaju alergije kod ljudi i domaćih životinja. 

Trgovina sadnim materijalom dovela je do unošenja oko 80 odsto stranih vrsta insekata, kao i drvena ambalaža (tako su nam došle azijske strižibube, jasenov krasac i strižibube koje prenose parazitske nematode).

„Svedoci smo sve ćešćih pojava alergija i ozbiljnih sistemskih zdravstvenih problema kod ljudi, kućnih ljubimaca i domaćih životinja, koje nastaju kontaktom sa biljkama ili insektima“, dodaje Glavendekić.

Kod nas su zabeležene masovne pojave žutotrbe (Euproctis chrysorrhoea), od kojih je poslednja bila u okolini Priboja i Novog Pazara od 2013-2016. godine i izazvala alergije zaposlenih u šumarstvu i stanovnika obližnjih naselja i gradova.

Značajni alergeni su gusenice Thaumetopoea spp., koje se kreću u dugoj „četi“ ili „litiji“ tako što slede vodeću gusenicu, koja je najaktivnija od svih. Po tome su dobile ime četnici ili litijaši. 

Čete ili litije se najčešće mogu videti uveče, izazivaju epidemije dermatitisa, nadražaj sluzokože oka i druge alergijske reakcije. Kontakt sa uginulim razvojnim stadijumima u infestiranim šumama može da izazove dermatitis tokom cele godine.

Hrastov četnik (Thaumetopoea processionea) je rasprostranjen u centralnoj i južnoj Evropi i Maloj Aziji, kod nas se javlja u hrastovim šumama, lokalno u povećanoj brojnosti.

Borov četnik Thaumetopoea pityocampa je mediteranska vrsta, širi se u Evropi i to je posledica boljeg prezimljavanja gusenica u uslovima blage klime. Trgovina ukrasnim biljkama i dostupnost borova kao biljaka hraniteljki dodatno ubrzavaju širenje u kontinentalnom delu. 

„Njegovo rasprostranjenje u Srbiji se prati pomoću feromonskih klopki od 2009. godine i vizuelnih pregleda kultura crnog i belog bora. Aklimatizovane populacije šire se prema naseljenim mestima“, podseća Glavendekić. 

Potrebno je redovno praćenje invazivnih vrsta, novih štetočina i alergenih insekata koje predstavljaju izazov za šumarski sektor, ugrožavaju biodiverzitet i ugrožavaju dobrobit ljudi i životinja.