Ovogodišnja cena maline u Srbiji mogla bi da bude upola manja od prošlogodišnje, koja je bila rekordna i dostizala je 600 dinara po kilogramu. Sa druge strane, troškovi proizvodnje se ne smanjuju, kao i brojni nerešeni problemi u toj oblasti poljoprivrede.
Kako je podsetio Božo Jokovićdirektor Zadruge Agro-eko voće u Arilju, cena prošlogodišnjeg roda maline kretala se od 500 do 600 dinara po kilogramu, zavisno od regiona.
„Kada je urađeno tri četvrtine berbe, veliki izvoznici i kupci koji su decenijama od nas kupovali malinu, oborili su nam tu cenu maline, blago rečeno, na pola. Nismo se pomirili sa tim“, dodaje Joković.
Prema papirima Uprave carina, u 2022. godini od januara do decembra izveženo je 68.000 tona maline, po prosečnoj ceni oko 5,5 evra:
„Cena nije padala u rasponu od januara do decembra 2022. Taj trend se nastavio i u januaru 2023. godine, kada je izveezeno oko 4.700 tona, ali je uvezeno negde oko 550 tona maline. Tokom 2022. godine uvoz je bio 10.000 tona“, dodaje Joković.
On napominje da proizvođačima i malim hladnjačama stabilna izvozna cena nije ništa značila, jer zapravo nikada nisu bili vezani direktono za tržište, bez posrednika kupovine i plasmana maline.
U većini slučaveja su kako objašnjava radili na relaciji izvoznik-mali hladnjačar-velike hladnjače.
Sada imamo na terenu pojavu male hladnjače, firme i kompanije u d.o.o. statusu koje rade posredništvo kupovine zamrznute maline.
To je kako dodaje Joković, poražavajući podatak, jer za proizvođače znači još nekoliko novih koraka do izvoznika.
„Ministarstvo poljoprivrede ima mnogo situacija i u sektoru mlekarstva, ja ne volim da pričam o problemima, to je tako kako je. Moramo da pronađemo način kako da rešimo sve ovo kako treba, ja sam optimista da će se rešiti“, rekao je Nenad Dolovac, savetnik u Ministarstvu poljoprivrede.
On je prisustvovao sastanku koji je u Poljoprivrednom klubu Ministarstva poljoprivrede organizovalo Nacionalno društvo za voćarsku proizvodnju.
Prema njegovim rečima, problem je nastao zbog izuzetno visoke cene u maline u otkupu i sadašnje značajno niže cene maline na tržištu.
„Sada tu postoji razlika u isplatama koje imaju mali hladnjačari, pa i ovi veći, za proizvođače. Mi zajedno tražimo rešenje, jedno je već doneto, a to je moratorijum koji je odložio plaćanje dugova, prvo za male i mikro proizvođače, a zatim i za male zadrugare i hladnjačare“, dodaje Dolovac.
Prema njegovim rečima, problem bi mogao da nastane ako veliki otkupljivači kao i prošle godine opet izađu sa visokom otkupnim cenama maline.
Na to pitanje odgovara malinar Žarko Milovanović iz sela Velika Reka u Opštini Mali Zvornik, koji kako kaže godišnje proizvede oko 30 tona maline.
Prema njegovim rečima, problem će biti nedovoljna količina maline na tržištu.
„U maline niko neće uložiti onoliko koliko je uložio prošle godine, to vam kažem ja kao proizvođač od 30 tona maline. Niko neće ulagati u tehnologiju i u đubrivo. Što bih ja nju prskao nju 17 puta kada mogu da poprskam tri puta. Umesto 15 tona maline uberem pet i pokrijem moje domaćinstvo, ali u izvozu neće biti 10 tona“, objašnjava Milovanović.
Sastanak malinara u poljoprivrednom klubuFoto: Ivan Jovanović
Kako dodaje, problem je što na naplatu maline čeka šest meseci i što ponovo treba da ulazi u minus, zajedno sa svojom porodicom.
„Što bih nešto drugo prodavao da bih uložio u to? Otići ću u neku drugu zemlju koja će me poštovati i ceniti taj moj rad, a ne ponižavati. Malina je letos bila 600 dinara, a sada je 300 dinara (za kilogram). E, pa ne damo ti je druže, neka stoji, traži je po njivi sa fenjerom“, dodaje Milovanović.
On kaže i da se njegova porodica tim poslom bavi 30 godina, kao i da nije problem ako se kaže da je cena maline ove godine 300 dinara.
„Nije nikakav problem, mi ćemo raditi i na 300 dinara. Svi se čupamo iz problema i hladnjačari i država i mi proizvođači, nemamo zarade, ali nemojte da nas ugnjetavate kao proizvođače, a ne treba niko da ponižava ni državu“, dodaje Milovanović.
STARI TREND SMANJENJA SEOSKE POLJUPACIJE NE POPUŠTA
Milovanović kaže i da je u njegovom selu ostalo njih pet proizvođača koji imaju zasade površine od preko tri hektara.
„Ionako nas nema mnogo, u mom selu je od 95 ljudi koliko je bilo 2000. godine ostalo nas 17“, dodaje Milovanović.
Milovanović se složio sa predstavnikom nadležnog ministarstva da utvrđivanje cene maline od 300 dinara po kilogramu, nije realno, ali je dodao da možda može da se razmišlja o ceni od 400 dinara, ili o zaradi proizvođača od 100 dinara po kilogramu tog voća.
„To je u redu u situaciji ako država kupuje tu malinu, to je jasno kao dan, trebalo bi da imamo neke realne situacije. Vi kažete 300 dinara, ko će to da plati? Kada se dese dobre godine, onda o svemu tome niko ne vodi računa, ova situacija će mnoge verovatno opametiti“, odgovara Dolovac.
Ono što je svakako činjenica koja ide u prilog stavu da proizvodnju maline u Srbiji treba očuvati je pre svega to što je ona izvozni proizvod. Prema rečima Boža Jokovića, Srbija izvozi 95 odsto svoje maline.
Najveći problem je što mi nemamo sve poznate inpute u proizvodnji maline da bi napravili proizvođačku cenu. Dogovorili smo se sa Ministarstvom poljoprivrede da u narednih nekoliko dana moramo da rešimo kreditiranje zaloga maline iz sezone 2022. godine da bi se isplatili proizvođači, male hladnjače, porodična gazdinstva, da zadruge ne bi otišle u bankrot“, dodaje Joković.
On objašnjava da se na taj način gasi požar i 2022. godine, kako se ti problemi ne bi preneli u 2023. godini.
„Naša grupacija je donela odluku da to sanira kroz sopstvenu proizvodnju, preradu, distribuciju i sve ostalo. Pokušaćemo da se do 15. marta napravi sastanak sa izvoznicima i ministarstvom, biće i predstavnici udruženja i proizvođačkih organizacija, jednostavno da znamo šta nam je činiti u 2023. godini, da ne idemo ponovo na krilima cene maline od 1.000 ili 800 dinara (za kilogram)“, dodaje Joković.
On podseća da se na kraju dobio kontraefekat u kome su proizvođači postali kolateralna šteta.
Poljoprivredni klub, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivredeFoto: Nova ekonomija/Čedomir Savković
Jedino rešenje u domaćem malinarstvu i voćarstvu profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, Zoran Keserović vidi u nastavku udruživanju malih proizvođača maline i ostalog voća u zemljoradničke zadruge, kao i u standardizaciji sadnog materijala.
Keserović je naveo primer Južnog Tirola u Austriji, koji može da posluži kao primer dobre prakse, jer su tamo proizvođači voća vlasnici odnosno akcionari hladnjača.
Prema Keserovićevim rečima, Srbija je prošle godine izvezla 30.000 tona maline manje nego 2021. godine, ali je za tu manju količinu ostvarila isti devizni priliv kao godinu dana ranije kada su izvezene veće količine.
Elektroprivreda Srbije danas je isključila struju porodici Durković iz Gadžinog Hana sa sedmoro dece zbog duga od 30.000 dinara. EPS je prema navodima porodice odbio da sačeka sa isključenjem makar do ponede...
Reprezentativni prosvetni sindikati zatražili su od poslaničkih grupa u Skupštini Srbije da ulože amandmane na Predlog zakona o državnom budžetu za 2025. godinu kako bi se sproveo protokol Vlade i sindikata ...
NextSilicon, pionir u oblasti inovacija high performance computing-a (HPC), lansirao je Maverick-2, prvi inteligentni računarski akcelerator na svetu. Ova tehnologija je dizajnirana da omogući vrhunske perfo...
Ključ uspešnog poslovanja nalazi se u internet oglašavanju koje već godinama predstavlja sinonim za razvoj brenda i usluge. Ako Vaš biznis nije vidljiv na internetu, onda je vreme da izgradite svoj imidž u o...
NOVA EKONOMIJA
prtplatite se za čitanje premium sadržaja
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rsInforamcije koje imaju dodatnu vrednost
Koristimo kolačiće kako bismo osigurali da vam pružimo najbolje iskustvo na našoj veb stranici. Ako nastavite da koristite ovaj sajt, pretpostavićemo da ste saglasni sa tim.Ok