Sve što treba da znate o izvršiteljima, a niko vam nije rekao

AUTOR: Vojislav Vuksanović, Združena akcija Krov nad glavom

Prethodnih dana i meseci svakodnevno slušamo vesti kako su izvršitelji nekome nešto oduzeli, a često i kako su se građani organizovali u odbrani nečije imovine. Primetili smo da građani, koji nisu imali prilike da se direktno susretnu sa izvršiteljima, često nisu dovoljno upućeni oko osnovnih pojmova, a važno je da budu, kako ne bi i sami dospeli u situaciju da im izvršitelj pokuca na vrata. 

Za čitaoce Nove ekonomije u ovom tekstu objašnjavamo osnovne pojmove vezane za proces izvršenja, zakon o izvršenju, kao i primedbe na zakon i rad samih izvršitelja sa kojima se susrećemo svaki dan. 

Privatni javni izvršitelji

Osnovani su donošenjem novog zakona o izvršenju i obezbeđenju 2011. godine. Na ovaj način se omogućilo da se formiraju privatne kancelarije, koje su neka vrsta privatnih preduzetnika. Oni dobijaju od strane države licencu da sprovode sudske presude i slične isprave, koje je zakon odredio. Tako izvršitelj koji ima licencu osniva svoju kancelariju i dobija naziv PR javni izvršitelj. 

Kancelarija se vodi na ime i prezime izvršitelja, a u okviru nje mogu raditi zaposleni, koji su deo kancelarije i sprovode odluke u ime izvršitelja. Njima su dodeljena i određena ovlašćenja koja imaju u postupku, a uvedeni su, kako je tada objašnjavano, da bi se rasteretili sudski izvršitelji i postigla brža i efikasnija naplata potraživanja i sprovođenje presuda. Kontrolu nad radom javnih izvršitelja vrše sudovi u postupku po pravnim lekovima, Ministarstvo pravde i Komora javnih izvršitelja.

PROČITAJTE JOŠ:

Izvršitelji haraju Srbijom

Stižu izvršitelji: Infostan poslao 140.000 utuženja građanima Beograda

Izvršni poverilac

Izvršni poverilac je strana u postupku, koja potražuje nešto ili za čiji interes se sprovodi izvršenje po sudskoj presudi ili verodostojnoj ispravi. Ukoliko primera radi, građanin duguje za struju ili komunalije, poverilac u tom postupku je Elektrodistribucija ili druga institucija, koja angažuje izvršitelja da naplati potraživanje.

Izvršni dužnik

Izvršni dužnik ili dužnik je strana u postupku od koje se nešto naplaćuje ili potražuje. U istom primeru oko duga za struju ili komunalije – dužnik je građanin od koga se naplaćuje dug prinudnim putem. Dužnik mogu, na primer, biti i institucije ili kompanije koje svojim radnicima ne isplate platu ili slično dugovanje pa se onda sredstva potražuju od njih. 

Treće lice

Treće lice u postupku je svako ko se oglasi da ima neki interes u postupku izvršenja, a nije poverilac ili dužnik. Ovo se radi podnošenjem prigovora trećeg lica u postupku. Ovo je često u javnosti i od strane kritičara zakona napadana kategorija, zbog nedovoljne regulisanosti, pa tako prigovor trećeg lica ne odlaže sprovođenje izvršenja, iako se u praksi često njemu nanosi najveća šteta. 

Ovde možemo navesti jedan primer građanke koja se iseljava iz legalno kupljenog stana, zbog spora prethodnog vlasnika i investitora. 

Tatjana Aničić je svoj stan kupila i platila 2007. godine. Dužnik u ovom procesu je investitor, a poverilac je prethodni vlasnik njenog stana, koji je tužio investitora za neisplaćena potraživanja, a sud je onda doneo odluku da se stan vrati prethodnom vlasniku. Potpuno je ignorisana činjenica da je stan kasnije uredno otkupila Tatjana, što se i navodi u ugovoru između njih troje, koji je overen pred sudom. Tako izvršna isprava glasi da se dužnik – investitor, iseli i preda nekretninu prethodnom vlasniku – poveriocu, a zapravo se u praksi najveća šteta nanosi Tatjani koja se iseljava, iako uopšte nije obuhvaćena tom presudom. Evo šta Tatjana Aničić o ovom slučaju kaže za Novu ekonomiju:

„Ja 2007. godine kupujem taj stan na osnovu ugovora o razmeni, gde smo svi zajedno potpisali ugovor overen pred sudom, po kome prvi vlasnik mog stana vraća u vlasništvo investitoru stan, koji ja naknadno kupujem, znači nakon njihovog ugovora, ja kupujem stan. U ugovoru se navodi da investitor treba prethodnom vlasniku da preda neki treći stan ili novac ukoliko se ne izvrše obaveze. Nakon što ovo nije urađeno prethodni vlasnik stana je tražio da mu se vrati stan, koji sam ja kupila, iako je jasno navedeno u ugovoru, da će se potraživanje naplaćivati na drugom objektu ili novčano. Prethodni vlasnik traži od investitora da se iseli iz mog stana i dobija presudu. On traži da se iseli investitor, a ne ja. Ovo je protivno presudi Apelacije, koja ruši prvu presudu i kaže da ja moram da se uključim u ovu parnicu, kako bi se videlo da li sam stan kupila pre ili nakon pokretanja parnice.“

I pored odluke Apelacije, Tatjana i dalje nije u mogućnosti da ostvari pravdu i čeka da se reši njen prigovor trećeg lica, koji ne odlaže izvršenje, pa tako postoji opasnost da pravdu zadovolji tek nakon što je izbace iz svog doma. 

Verodostojna isprava

Ovo je jedan od najvažnijih pojmova o kom bi trebalo nešto da zna svaki građanin Srbije. Ovo iz razloga, jer izvršitelji izvršavaju na osnovu verodostojne isprave sve takozvane komunalne predmete. U ovim predmetima ne postoji sudski proces ili sudska odluka, a verodostojna isprava je onaj dokument koji izvršitelj dobija od institucije koja ga angažuje. 

Primera radi, ako ste dužni za Infostan ili struju, verodostojna isprava se uzima od Infostana ili Elektrodistribucije i na osnovu toga se sprovodi izvršenje. Dakle nema sudskog procesa, pravosnažne presude, izvođenja dokaza niti bilo čega sličnog, što postoji u standardnom sudskom procesu. 

Na osnovu podataka iz Komore izvršitelja vidi se da največi broj izvršenja u 2017. godini upravo rađeno na osnovu verodostojne isprave. Kritičari ovakvog rešenja upravo navode da ovakav proces nije dobar, jer kontrolu i ispravnost ove dokumentacije radi sam izvršitelj, a na osnovu toga odlučuje ima li elemenata da se izvršenje sprovede. Kritika je u tome što izvršitelj kao vlasnik firme, uvek ima interes da se sprovede izvršenje, a to je u direktnoj korelaciji sa zaradom koju će ostvariti, jer ima nadoknadu/nagradu od svakog sprovedenog izvršenja. Tako u situaciji koja je sporna izvršitelj uvek ima interes da prevagne na stranu gde će odlučiti da se izvršenje sprovede.  

Izvršenje na nekretninama

Izvršenje na nekretninama je nešto zbog čega najčešće čitamo o izvršiteljima u medijima. Na nepokretnosti se između ostalog izvršava u situacijama kada dužnik nije u mogućnosti da plati novčano potraživanje, pa se onda izvršenje sprovodi na stanu ili kući. 

Povodom šest godina rada Komore izvršitelja, ova institucija je u Medija centru imala konferenciju za štampu na kojoj su učesnicima podeljeni materijali vezani za rad izvršitelja. Tu se navodi da su u 2017. godini izvršenja na nepokretnostima iznosila svega 1% i da je takvih slučajeva u navedenoj godini bilo 3.736. 

Zbog izvršenja na nepokretnosti prethodnih godina oformile su se i pojedine aktivističke organizacije, poput Združene akcije Krov nad glavom i Kolektivne odbrane stanara, koje u javnosti, a i na terenu brane porodice od oduzimanja doma zbog dugova. Ovim aktivnostima se bavi i Organizacija potrošača Efektiva, koja je zajedno za Krovom nad glavom, predala svoj predlog za izmenu zakona u kome se, između ostalog, traži da se pravo na dom zaštiti zakonom i zabrani prodaja jedinog doma dužnika zbog naplate dugova. 

Primedba Krova nad glavom, na navedenoj konferenciji za medije je upravo bila ta da se, na osnovu statistike koje je Komora dala, u proseku oduzme 10 domova dnevno, svaki dan u Srbiji. 

Da su građani Srbije prezaduženi, govori i podatak da je od  početka rada javnih izvršitelja postupano u ukupno 2.873.514 predmeta. 

Načelo srazmere

Načelo srazmere je još jedan sporan detalj, za koga kritičari zakona, kao i za prava trećih lica navode da nije dovoljno regulisano i da daje prevelika ovlašćenja izvršiteljima.

U Zakonu o izvršenju i obezbeđenju se navodi sledeće: 

„Javni izvršitelj dužan je da prilikom izbora sredstva i predmeta izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja vodi računa o srazmeri između visine obaveze izvršnog dužnika i sredstva i vrednosti predmeta izvršenja.“ 

Kao i da teža disciplinska povreda jeste:

„određivanje, menjanje ili dodavanje sredstava i predmeta izvršenja kojim je ozbiljno narušeno načelo srazmere“. 

Ovo su jedina dva puta gde se načelo srazmere spominje u zakonu, ali nemamo detaljniju regulisanost oko ovog pojma. 

U praksi često nailazimo na slučajeve gde ovo načelo ne može da se objasni, pa tako imamo primer Branke Havatmi, penzionerke iz Beograda čiji je stan na Dorćolu procenjen na 90.000 evra, a prodat je zbog duga od 6500 evra. Branka primera radi, ima legalna primanja – penziju, pa ostaje nejasno zašto se na taj način nije naplatilo potraživanje, kao i šta je srazmera u slučaju gde se zbog duga od 6500 prodaje nešto što vredi 90.000. Naročito je problematično što je njen stan na licitaciji prodat za 26.000 evra, jer je to najviša postignuta cena, koju je neko hteo da plati. 

Iz Komore izvršitelja često navode da oni postupaju samo po odlukama suda, ali kao što možemo videti iz zakona, isključivo se navodi da je izvršitelj taj koji mora voditi računa o načelu srazmere, a u tom članu se sud nigde ne spominje. 

Troškovi izvršenja

Još jedan od spornih detalja i često komentarisanih u javnosti. U troškove izvršenja ulaze svi oni troškovi koji se u postupku izvršenja naprave, primera radi, zbog prikupljanja podataka o dužniku, poput imovinskog stanja ili prebivališta. Iz udruženja Efektiva navode da je „pumpanje troškova“ nešto sa čime se često susreću u praksi. Pitali smo Dejana Gavrilovića iz navedene organizacije da nam to pojasni, evo primera koje nam je on dao iz prakse:

„Imao sam slučaj da je izvršitelj 10 puta slao dokument na adresu, recimo broj je bio 97ž, a on je slao na 97z i onda je jedanaesti put poslao na 97z i fakturisao svih 11 puta. Imamo i primer kada je u pitanju penzioner i izvršitelj ima sve podatke, a traži proveru od MUP-a, adresu prebivališta, pa onda i to naplati, iako je već imao sve podatke od poverioca, recimo penzioni ček ili sličan dokument. Znači ovde izvršitelj proverava u MUP-u adresu i to naplaćuje, a već ima sve podatke.“

Organizacija Krov nad glavom je zbog jedne situacije oko troškova pisala i Ministarstvu pravde i Komori izvršitelja i tražila da se podaci vezani za troškove u slučaju Dobrile Petrović iseljene sa Vračara, javno objave zbog načela transparentnosti. 

Privatna izvršiteljka Mirjana Dimitrijević je u tom predmetu fakturisala 11.000 evra troškova i sada se Dobrili skida 2/3 penzije, kako bi je ovi troškovi naplatili. Proverom na sajtu suda se može videti da su troškovi ovog izvršenja bili 1.300.000 dinara, ali specifikacija troškova nikada nije dostavljena dužniku, a Dobrila tvrdi da su joj u kancelariji izvršiteljke rekli kako nisu dužni da joj dostave troškovnik.

Zbog ovog slučaja Krov nad glavom je izvršiteljki poslao i zahtev na osnovu dostupnosti informacija od javnog značaja u kome su tražili da se organizaciji dostavi specifikacija troškova iz Dobrilinog predmeta.