Sve više inicijativa za ispitivanje ustavnosti vanrednog stanja

U poslednjih sedam dana, Ustavnom sudu Srbije upućeno je nekoliko inicijativa za ocenu ustavnosti uvođenja vanrednog stanja. Grupa advokata podnela je prošle nedelje Ustavnom sudu Srbije inicijativu za ocenu ustavnosti Odluke o proglašenju vanrednog stanja usled zdravstvene krize izazvane koronavirusom, koju osporavaju sa stanovišta ispunjenosti opštih uslova i  načina donošenja odluke. Ista grupa, podnela je pre dva dana inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti uredbe o suđenju građanima u pritvoru putem skajpa.

Kako prenosi agencija FoNet, podnosioci inicijative za uvođenje vanrednog stanja navode da je ta odluka doneta iako nisu ispunjeni uslovi za proglašenje vanrednog stanja, bez saglasnosti Skupštine Srbije i bez adekvatnog objašnjenja zašto se najviše zakonodavno telo nije sastalo da razmatra uvođenje restriktivnih mera.

Slične inicijative nadležnom sudu uputile su i grupa advokata iz Niša, ali i Upravni odbor Advokatske komore Srbije (AKS), koji je saopštio da odluka predsednika Republike, Vlade i Skupštine ne sadrži objašnjenje zašto se parlament nije sastao i nije doneo tu odluku.

„Ustav propisuje da vanredno stanje proglašava Narodna skupština i ovo njeno pravo ne može biti suspendovano bilo kakvom odlukom organa izvršne vlasti“, navela je Advokatska komora Srbije.

Advokatska komora Vojvodine je takođe izrazila zabrinutost za poštovanje ljudskih prava tokom vanrednog stanja, i pozvala najviše državne organe da „hitno razmotre mogućnost održavanja sednice Narodne skupštine, u skladu sa članovima 200. i 202. Ustava Republike Srbije“, prenosi portal 021.rs.

Skoro istovremeno, Beogradski centar za ljudska prava takođe je podneo Ustavnom sudu još jednu inicijativu za ocenu ustavnosti dva člana Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja kao i Naredbe o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Srbije.

Sporna stavka u naredbi je ta, kako navode, je što se Vlada Srbije nije propisala konkretne mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava, već je ovlastila Ministarstvo unutrašnjih poslova da, uz saglasnost Ministarstva zdravlja, to učini sopstvenom odlukom.

Beogradski centar za ljudska prava takođe je naknadno ocenio da se uvođenje takozvanik „Skajp suđenja“, predviđenih za saslušavanje osumnjičenih za kršenje propisa uvedenih tokom vanrednog stanja, „može da umanji garancije za zaštitu od zlostavljanja“, kao i da nisu u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava.

Još jedna organizacija civilnog društva, Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A11, prethodno je saopštila da je opasnost od pandemije mogla da se tretira u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i pratećim podzakonskim propisima, odnosno da uvođenje vanrednog stanja nije bilo neophodno.

Navodi se i da je Uredbom o prekršaju za kršenje Naredbe ministra unutrašnjih poslova o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Srbije propisano da se za isto delo učinilac može kazniti dva puta, i u prekršajnom i u krivičnom postupku, a da je to princip od kog se po Ustavu „ne može odstupiti ni u kom slučaju“.

Način na koji je uvedeno i način sprovođenja vanrednog stanje, kao i „Skajp suđenja“ kritikovalo je i više članova Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS).

Parlamentarna organizacija „Dosta je bilo“ je organima sudske vlasti takođe uputila više dopisa i urgencija za razmatranje ustavnosti uvedenih mera, apelujući da se uvedeni propisi suspenduju dok se ne ispita njihova ustavnost.

„DJB je ozbiljno zabrinut zbog činjenice da je sva kontrola nad državom i njenim resursima u kriznoj situaciji borbe protiv koronavirusa koncentrisana isključivo na predsednika Republike i uzak broj ljudi iz Vlade, što otvara mogućnosti zloupotrebama prilikom ukidanja Ustavom garantovanih prava i sloboda građana tokom vanrednog stanja bez ikakve parlamentarne kontrole“, ocenjuje se u njihovom saopštenju.