Sve više tržnih centara u Beogradu, a narod sve gore živi

Beograd je prošle nedelje dobio dva nova tržna centra. Veći u Knez Mihajlovoj, nadomak Kalemegdana, a mesto za kupovinu dobio je i Lazarevac. Šoping centara Beogradu nikad nije manjkalo, a najavljeno je otvaranje još nekoliko velikih. Ima li, s obzirom na slabašnu kupovnu moć, i dalje prostora za njih.

Deset hiljada kvadrata u Lazarevcu, više od 15 hiljada u centru Beograda. Samo za jedan dan prestonica je dobila dva nova tržna centra.

„Kad sam došao u Beograd 2002. godine video sam lokaciju gde se nalazi ovaj projekat u srcu ovog dinamičnog grada. Odmah sam shvatio da je ovo jedinstvena lokacija koja ima trenutni potencijal“, rekao je Abraham Nušbaum.

Od 2002, međutim, Beograd je dobio desetine hiljada kvadrata tržnih centara, a investitori ne posustaju.

Grad danas, reklo bi se, obiluje mestima za kupovinu. Merkator, Ušče, Delta siti, Big Fešn, Stadion, Zemun park, Aviv park… samo su neki od već izgrađenih. A tek je najavljeno otvaranje velikih objekata poput Galerije u Beogradu na vodi, Kapitola u Rakovici, Big Fešna na Vidikovcu ili Ada mola na Čukarici.

Ipak, oni koji rade u tom biznisu, kažu da još ima prostora za nove.

„U ovom trenutku, Beograd je nova destinacija za tržne centre i retail parkove kako ih popularno zovu. Tržnih centara nema dovoljno. Prema statističkim kriterijumima u istočnoj Evropi, Beograd je na dnu lestvice broja šoping centara i izgrađenih kvadrata u odnosu na populaciju ovog grada“, kaže Vladimir Vučković, menadžer za odnose sa zakupcima TC Rajićeva.

Supermarketi su jedan od glavnih magneta za kupce u tržnim centrima, s obzirom na to da u proseku, više od trećine potrošnje domaćinstva odlazi na hranu.

Anketa o potrošnji domaćinstva pokazuje da, ako se izuzme potrošnja na hranu i piće, oko 15 odsto onoga što se potroši odlazi na druge stavke karakteristične za tržne centre – na odeću, obuću ili zabavu.

Nizak životni standard sa jedne strane, sve više kvadrata u tržnim centrima sa druge. Fenomen koji je ponekad teško objasniti. Statistika, objašnjavaju stručnjaci, ne ilistruje uvek verno sve što se u praksi dešava.

„Potrošnja je već decenijama veća od onog što zvanična statistika pokazuje i to investitori u ovakvu vrstu objekata uvek procenjuju. Ono što je zvanično i ono što dolazi iz sive ekonomije“, kaže profesor Ekonomskog fakulteta Goran Petković.

Dodaje i da su tržni centri za investitore pre svega ulaganje u biznis sa nekretninama.

„Ono što oni pružaju kao uslugu je uređen i kontrolisan prostor i pružaju kao uslugu marketing tržnog centra. Uspevaju oni tržni centi koji odvuku tražnju iz prodavnica koje se nalaze u klasičnim trgovačkim ulicama“, kaže Petković

Dodaje da skupe zakupnine mogu da podnesu veliki trgovinski lanci, ali i da stradaju male prodavnice.