Svi direktori velikih gubitaša i dalje u foteljama, štiti ih partija

Najveći problem srpskim finansijama predstavljaju veliki gubitaši, javna preduzeća koja godinama žive na račun pomoći države. Do sada se nebrojano puta moglo čuti da će taj problem biti rešen.

Jedno od njih bila je i smena neuspešnih direktora, ali se otkako je najavljena ništa nije dogodilo.

Zašto loše rukovodstvo, kako ga vide i u Vladi Srbije, opstaje i koliku štetu nanosi državi?

Gubici koje prave pojedina javna preduzeća ogroman su teret za budžet. Na to je sve vreme upozoravao i MMF koji je na kraju trogodišnjeg aranžmana poručio da je očekivao više uspeha u rašćišćavanju situacije u tim preduzećima, ali toga su bili svesni i u Vladi.

Tadašnji premijer krajem prošle godine, kada je utvrdio da pojedina preduzeća lažiraju podatke koje dostavljaju Vladi, uveravao je da zna kada će i kako svemu stati na put.

Vučić obećao njihove smene, ali od toga ništa već godinama

„Zašto niko od tih ljudi nije smenjen? Biće. Kada? Gotovo svi, veoma brzo, sve pre Nove godine“, govorio je Vučić.

Međutim, kako stvari sada stoje, i 2018. dočekaće u svojim foteljama. 

Na listi top pet najvećih gubitaša uglavom su godinama ista preduzeća u kojima se rukovodstvo godinama unazad nije menjalo.

– Blagoje Spasovski, direktor RTB Bor od 2008.

– Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa od 2008. 

– Zoran Drobnjak, na čelu Puteva Srbije od 2007. 

– Miljan Đurović, dugogodišnji zamenik direktora i direktor Azotare Pančevo – nedavno priveden

– Mirko Latinović, v.d. direktora MSK Kikinda od 2015.

Politizacija upravljanja preduzećima najveći problem

Politizacija upravljanja tim preduzećima najveći je problem, poručuju iz Transparentnosti Srbija. Za početak, neophodno je obezbediti uslove za uvođenje profesionalnog menadžmenta u ta preduzeća. 

„Imate preduzeća koja imaju dugove koji se potom otpisuju, ali državi odgovara da ti ljudi, koje ona kontroliše, koje plaši najavama smena ili dovođenja profeesionalnog menadžmenta, ostanu tamo. I ti ljudi verovatno posle završavaju neke druge stvari za državu ili što je još gore, za političke partije koje ih kontrolišu. I to su uglavnom oni koji sa promenom na vrhu menjaju i partiju“, kaže Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija.

Izostalo rekonstruiranje preduzeća

Od smene direktora, ekonomiste više brine izostanak restrukturiranja preduzeća jer, kako kažu, pojedu sve što država uštedi. Prema rečima savetnika za strana ulaganja Mahmuta Bušatlije, teško je tačno izmeriti štetu, ali je svakako velika.

„Pribegava se tome da se održavaju ta preduzeća u životu. Održavaju se na taj način što mi svi plaćamo to na razne načine, a iz budžeta oni dobijaju pare za to loše poslovanje. Svaka šteta koja nastane unutar tih preduzeća preliva se na javne finansije“, kaže Bušatlija.

Da se stvari pomeraju s mrtve tačke poverovalo se krajem 2016, kada je raspisan tender za izbor profesionalnog menadžmenta za RTB Bor, ali je on do sada samo nekoliko puta produžavan. Stručnjaci su saglasni – dok je politika u rukovodstvu, tim kompanija se ne piše dobro.