Tek svaka četvrta firma izvozi, novi izvori finansija preduslov za rast

Već 11 godina se ne menja podatak da se tek svaka četvrta srpska kompanija bavi izvozom, pokazuje najnovija Anketa 1.000 preduzeća, Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Za rast srpske privrede su neophodni novi izvori finansiranja, kao i nastavak digitalizacije njihovog poslovanja.

Prema rečima Dragane Stanojević iz USAID-a, u anketi je učestvovalo 1.022 srpskih kopmanija, od čega 74 odsto malih, 22 odsto srednjih i šest odsto velikih preduzeća.

Srpske kompanije su povećale svoj izvoz u zemlje bivše Jugoslavije, osim Hrvatske i Slovenije. Pad izvoza u Evropsku uniju i Rusiju „objašnjava pandemija koronavirusa“.

Veći deo privrednika je zadržao broj zaposlenih radnika, ali je nešto manje novih radnika primljeno u radni odnos nego pre pandemije.

Prošle godine, 22 odsto privrednika je prijavilo pad poslovanja koji je veći od 30 odsto, a sada svega 11 odsto, što se smatra značajnim poboljšanjem.

Mikro i mala preduzeća su prijavila veći pad svojih prihoda i to se objašnjava uticajem pandemije na njihovu likvidnost.

Privrednici u Srbiji se suočavaju i sa problemima u snabdevanju,kao i cela globalna ekonomija. Prvi put od kada se u Srbiji sprovodi ova anketa više od polovine ispitanika smatra da se nije promenio teret zakona i propisa koji opterećuju privredu.

Čak dve trećine srpske privrede ima potrebu za investiranjem. Navode kako žele da investiraju u osnovna sredstva za proizvodnju, nekretnine, obuku i obrazovanje svojih zaposlenih.

Svaka deseta firma smatra da treba da investira u istraživanja i razvoj i tu se primećuje znatna promena u odnosu na prethodne godine kada se to smatralo luksuzom.

Tražnja za mikro pozajmicama i kreditima manjim od 25.000 evra je i dalje velika, što i dalje ukazuije na usitenjenost srpske privrede kao i na to da joj za rast treba finansijska injekcija. Raste finasiranje iz sopstvenih sredstava, dok finansiranje bankarskim sredstvima ostaje nepromenjeno.

Srpski izvoznici ocenjuju da su im potrebna nova dostignuća u oblasti digitalnog finansiranja, jer je elektronska trgovina doživela snažan tokom pandemije. Dodaje se da je pandemijska kriza zaustavila najproduktivnije delove domaće privrede, kao i da nadprosečno rastu firme posvećene digitalnom poslovanju, sa izrađenim internet stranicama i onlajn plaćanjem.

Polovina anketiranih preduzeća ima jednog menadžera. U manjim srpskim kompanijama porastao je udeo žena menadžera, dok u većim kompanijama taj udeo opada.

Komentarišući rezultate ankete ambasador Sjedinjenih Država u Beogradu Entoni Godfri kaže da u Srbiji treba unaprediti oblast deviznog poslovanja, koje je opterećeno komplikovanim propsima. Dodaje da taj način poslovanja može da bude izvor novih prihoda za srpske kompanije.

Ministarka trgovinje i telekomunikacija Tatjana Matić kaže da je bilo mnogo problema kada je menjan stari Zakon o trgovini, kao i drugi zakoni sa ciljem da se unapredi onlajn trgovina. Napominje da je tokom šest meseci ove godine u Srbiji zabeležen rast vrednosti tih transakcija u iznosu od 99 odsto.

Predsednik privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež dodao je da čak 610 srpskih firmi trenutno ističe svoju potrebu za ulaganjem. On kaže da pandemija u Srbiji nije zaustavila ni domaće ni strane investitore.

„Brojke govore da je privreda čak rasla 21 odsto, vidimo konsolidaciju i jačanje privrede, to su sve brojevi sa sajta Agencije za privredne registre (APR)“, dodaje Čadež.

Prema mišljenju predsednika PKS kao vid pomoći domaćim preduzećima treba da se razmotri poreski kredit, smanjenje poreza i doprinosa, kao i poreza na dobit.