Američke carine na uvoz robe iz gotovo svih država sveta stupile su na snagu, a na udaru se našla i Srbija. Sa stopom od 37 odsto, ove mere u Srbiji najviše će pogoditi industriju gume, ali ekonomisti upozoravaju i na šire posledice koje bi mogle da uslede – poput manjeg privrednog rasta.
Tramp je saopštio da je odluku o carinama doneo kako bi “ojačao međunarodnu ekonomsku poziciju SAD-a i zaštitio američke radnike”. U obrazloženju odluke, Bela kuća navodi da je „pristup američkom tržištu privilegija, a ne pravo“, a da su visinu carina za pojedinačne zemlje računali na osnovu kombinacije carinskih i vancarinskih barijera. Kao primer ovih vancarinskih barijera naveli su porez na dodatu vrednost, koji se naplaćuje nakon carina, odnosno kada robom iz SAD krene da se trguje na pojedinačnom nacionalnom tržištu.
Srbija je pogođena carinama koje iznose 37 odsto.
Ekonomista Saša Đogović u razgovoru za Novu ekonomiju kaže da će Srbija zbog ove Trampove odluke osetiti i direktne, ali i indirektne negativne posledice. Naime, u obzir treba uzeti i američke carine prema Evropskoj uniji, koja je naš najznačajniji spoljnotrgovinski partner.
“Direktne implikacije odnose se na gumarsku industriju, odnosno pneumatike, potom oružje, municiju, a tu su i neke neelektrične pogonske mašine, recimo pumpe za tečnost, pa delom i stočna hrana. Ali, veći deo će biti indirektnog uticaja, pogotovo kroz auto-industriju, auto-komponente koje mi plasiramo na tržište Evropske unije. Biće tu posledica i za, recimo, proizvođače bakra, jer će se bilo koji pad auto-industrije sigurno odraziti na manju tražnju za tim metalom sa našeg tržišta. Tako da, svakako ćemo osetiti te negativne implikacije”, kaže Đogović.
S druge strane, ekonomista Milan Kovačević za Novu ekonomiju kaže da je i dalje mnogo nepoznanica, jer je i sam Tramp rekao da su mogući pregovori, ali je optimističan kada je u pitanju nastavak trgovine sa EU.
“Što se tiče naše trgovine sa EU, očekujem da će biti regulisano i da njihove carine neće uticati na nas. Iako nismo članica, već imamo status kandidata, verujem da ćemo trgovati kao što trguju i zemlje članice međusobno – bez dodatnih nameta koje bi prouzrokovale carine”, kaže Kovačević.
Srbija može, smatra Đogović, da pokuša da pronađe alternativna tržišta, kroz sklapanje ugovora i sporazuma o spoljnoj trgovini, kako privredni rast ne bi drastično usporio.
“Sa Egiptom smo to uspeli, na sreću – sporazum smo izaranžirali, ispregovarali i ratifikovali smo u parlamentu, sad to i egipatski parlament treba da uradi. Trebalo bi dalje da vidimo to i sa nekim drugim tržištima, recimo Emirata, Koreje, mada su pregovori sa njima u toku. Treba da vidimo možda i sa Indijom i sa još nekim zemljama sa kojima bismo mogli eventualno da napravimo neke povoljne sporazume u slobodnoj trgovini i da nađemo neka druga alternativna tržišta”, kaže Đogović.
Ipak, on očekuje manji privredni rast, a jedan od faktora koji će na to utice biće upravo carine.
“Očekuje nas privredni rast manji od četiri odsto, ali je veoma teško i neizvesno reći koliki će taj rast biti, zato što ne znamo koliko će biti dugotrajne carine”, kaže Đogović.
Ipak, on kaže i da sama Trampova administracija trpi pritiske sa unutrašnjih tržišta, pada na berzama, tako da postoji velika verovatnoća da će morati da napravi pauzu sa carinskim tarifama.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da je Srbija iz SAD u prošloj godini uvezla robu vrednu 739 miliona dolara.
Uvezli smo najviše neelektričnih mašina i motora, letelica, automobila, hemijskih proizvoda i medicinskih instrumenata.
S druge strane, izvoz Srbije u Ameriku iznosio je nešto više od 670 miliona dolara. Najviše smo izvozili gume za automobile, koje su činile 22,9 odsto izvoza.
Takođe, izvozili smo oružje i municiju, motore sa unutrašnjim sagovrevanjem, pumpe za tečnost i rotacione električne mašine.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Unapređenje institucija u Srbiji do nivoa na kojeme je u zemljama Srednje i Istočne Evrope (CIE) podiglo bi godišnju stopu privrednog rasta skoro za trećinu - sa 3,8 odsto na 4,8 odsto, rekao je danas akadem...
Skupština grada Beograda odložiće primenu dugo najavljivane starosne granice za autobuse u javnom prevozu, tako da će zabrana da autobusi budu stariji od 10 godina umesto od 1. septembra ove godine, biti na ...
Od početka godine Srbija je najavila izdavanje dinarskih obveznica s rokom dospeća od 10,5 godina i dok je interesovanje bilo ogromno u januaru sa procentom realizacije od skoro 93 odsto, kasnije dve aukcije...
Narodna banka Srbije (NBS) je danas na predstavljanju izveštaja o inflaciji korigovala rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije na dole, navodeći kao razloge spoljne faktore. Očekivanja za inflaciju su osta...
"Zahtev 25 britanskih poslanika da se uvedu ciljane sankcije - Aleksandru Vučiću, njegovim saradnicima i Vladi Srbije zbog odlaska u Moskvu, jak je signal da se odnos Velike Britanije ...
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da su glavne teme o kojima je razgovarala u Hagu bile poseta predsednika Aleksandra Vučića Moskvi i neuvođenje sankcija Rusiji i kako bi to moglo da utiče na evropski put Srbije, navodeći da je o...
Poverenje Srba na Kosovu i Metohiji u KFOR istorijski nikada nije bilo veće, dok je poverenje u institucije Republike Srbije, kao i prethodnih godina, u padu, pokazalo je istraživanje ko...
"Pre pola sata dobio sam poziv sa prikrivenog broja. Osoba se predstavila kao inspektor Erić i rekao mi je da se nisam odazvao pozivu na informativni razgovor, da zna kako da postupa sa barabama kao što sam ja i da će da me pr...
Aleksandar Vučić, član SNS, koji obavlja i funkcju predsednika Srbije, pozvao je građane na skup u Nišu....
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVEОбавештења
