Trampove ogromne carine stupile na snagu: Kako će to uticati na Srbiju?

Američke carine na uvoz robe iz gotovo svih država sveta stupile su na snagu, a na udaru se našla i Srbija. Sa stopom od 37 odsto, ove mere u Srbiji najviše će pogoditi industriju gume, ali ekonomisti upozoravaju i na šire posledice koje bi mogle da uslede – poput manjeg privrednog rasta.

Tramp je saopštio da je odluku o carinama doneo kako bi “ojačao međunarodnu ekonomsku poziciju SAD-a i zaštitio američke radnike”. U obrazloženju odluke, Bela kuća navodi da je „pristup američkom tržištu privilegija, a ne pravo“, a da su visinu carina za pojedinačne zemlje računali na osnovu kombinacije carinskih i vancarinskih barijera. Kao primer ovih vancarinskih barijera naveli su porez na dodatu vrednost, koji se naplaćuje nakon carina, odnosno kada robom iz SAD krene da se trguje na pojedinačnom nacionalnom tržištu.

Srbija je pogođena carinama koje iznose 37 odsto.

Šta to znači za Srbiju?

Ekonomista Saša Đogović u razgovoru za Novu ekonomiju kaže da će Srbija zbog ove Trampove odluke osetiti i direktne, ali i indirektne negativne posledice. Naime, u obzir treba uzeti i američke carine prema Evropskoj uniji, koja je naš najznačajniji spoljnotrgovinski partner.

“Direktne implikacije odnose se na gumarsku industriju, odnosno pneumatike, potom oružje, municiju, a tu su i neke neelektrične pogonske mašine, recimo pumpe za tečnost, pa delom i stočna hrana. Ali, veći deo će biti indirektnog uticaja, pogotovo kroz auto-industriju, auto-komponente koje mi plasiramo na tržište Evropske unije. Biće tu posledica i za, recimo, proizvođače bakra, jer će se bilo koji pad auto-industrije sigurno odraziti na manju tražnju za tim metalom sa našeg tržišta. Tako da, svakako ćemo osetiti te negativne implikacije”, kaže Đogović.

S druge strane, ekonomista Milan Kovačević za Novu ekonomiju kaže da je i dalje mnogo nepoznanica, jer je i sam Tramp rekao da su mogući pregovori, ali je optimističan kada je u pitanju nastavak trgovine sa EU.

“Što se tiče naše trgovine sa EU, očekujem da će biti regulisano i da njihove carine neće uticati na nas. Iako nismo članica, već imamo status kandidata, verujem da ćemo trgovati kao što trguju i zemlje članice međusobno – bez dodatnih nameta koje bi prouzrokovale carine”, kaže Kovačević.

Koja su rešenja?

Srbija može, smatra Đogović, da pokuša da pronađe alternativna tržišta, kroz sklapanje ugovora i sporazuma o spoljnoj trgovini, kako privredni rast ne bi drastično usporio.

“Sa Egiptom smo to uspeli, na sreću – sporazum smo izaranžirali, ispregovarali i ratifikovali smo u parlamentu, sad to i egipatski parlament treba da uradi. Trebalo bi dalje da vidimo to i sa nekim drugim tržištima, recimo Emirata, Koreje, mada su pregovori sa njima u toku. Treba da vidimo možda i sa Indijom i sa još nekim zemljama sa kojima bismo mogli eventualno da napravimo neke povoljne sporazume u slobodnoj trgovini i da nađemo neka druga alternativna tržišta”, kaže Đogović.

Ipak, on očekuje manji privredni rast, a jedan od faktora koji će na to utice biće upravo carine.

“Očekuje nas privredni rast manji od četiri odsto, ali je veoma teško i neizvesno reći koliki će taj rast biti, zato što ne znamo koliko će biti dugotrajne carine”, kaže Đogović.

Ipak, on kaže i da sama Trampova administracija trpi pritiske sa unutrašnjih tržišta, pada na berzama, tako da postoji velika verovatnoća da će morati da napravi pauzu sa carinskim tarifama.

Šta Srbija uvozi iz Amerike?

Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da je Srbija iz SAD u prošloj godini uvezla robu vrednu 739 miliona dolara.

Uvezli smo najviše neelektričnih mašina i motora, letelica, automobila, hemijskih proizvoda i medicinskih instrumenata.

S druge strane, izvoz Srbije u Ameriku iznosio je nešto više od 670 miliona dolara. Najviše smo izvozili gume za automobile, koje su činile 22,9 odsto izvoza.

Takođe, izvozili smo oružje i municiju, motore sa unutrašnjim sagovrevanjem, pumpe za tečnost i rotacione električne mašine.

Stupile na snagu američke carine za oko 60 država uključujući Srbiju: Stopa za Kinu preko 100 odsto