Treba li brinuti zbog slabljenja dinara?

Slabljenje dinara na početku nove godine ne bi trebalo da brine građane, poručuju stručnjaci i centralna banka.

Za jedan evro danas je, prema zvaničnom srednjem kursu potrebno odvojiti 122,07 dinara, 0,5 odsto više nego u utorak. Stručnjaci i centralna banka uvereni su da razloga za brigu nema, te da ni građani zaduženi u evrima neće „po džepu“ osetiti ovo slabljenje dinara.

Građani koji su se zadužili u evrima, neće plaćati veću ratu nego u januaru 2015, tvrdi profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić, jer je, kako je objasnio, pad međubankarske kamate Euribor na najniži nivo od kad je uveden evro, na minus 0,04 odsto, anulirao slabljenje dinara.

„Ne vidim razlog za brigu, jer ako i dođe do daljeg slabljenja dinara, ništa se neće dešavati ubrzano. Kod nas se kurs formira na tržištu, plivajući je i uz određene intervencije centralne banke, relativno je stabilan“, rekao je Grubišić. 

Grubišić ne vidi, kako je kazao, da se išta dramatično dešava ovih dana, dodajući da je teško izolovano utvrditi koji je faktor doprineo proklizavanju srpske valute u odnosu na evro, jer na to utiču i funadamentalni i psihološki faktori. 

„Kada je reč o fundamentalnim faktorima, imamo neravnoteže u bilansima i u državnom budžetu i u spoljnotrgovinskom računu prema inostranstvu, koji označavaju uvek da naša valuta treba da slabi dugoročno. Imamo i nešto višu inflaciju nego u zoni evra, ali i kratkoročne efekte u određenim periodima, pa i oko Nove godine. Ali sve što se dešava je u granicama stabilnosti“, tvrdi on. 

Profesor podseća da je evro koštao više od 122 dinara i pre 20-ak dana, te dodaje da, ako posmatramo poslednja tri meseca, šest ili godinu dana, oscilacije su u granicama plus ili minus dva odsto. 

„To je za meku valutu kakva je dinar sasvim prihvatljivo“, objasnio je Grubišić. 

U Narodnoj banci Srbije kažu da su za slabljenje dinara u utorak, u najvećoj meri, „zaslužni“ privremeni faktori sa domaćeg i sa međunarodnih finansijskih tržišta. 

Na domaćem tržištu je, objašnjavaju, sezonski pojačana tražnja domaćih preduzeća – uvoznika energenata za devizama. S druge strane, na svetskim finansijskim tržištima, jučerašnji dan okarakterisan je kao najgori početak godine u poslednje tri decenije. 

Negativne vesti sa kineskog tržišta u vezi sa pokazateljima proizvodnje prouzrokovale su oštar pad berzanskih indeksa u čitavoj Aziji već prvog radnog dana u 2016. godini, oko sedam odsto, navode u NBS. Dodatni presedan je, dodaju, učinjen prekidom trgovanja na kineskoj berzi u ponedeljak. 

„Ovakve vesti dovele su do burne reakcije na svim finansijskim tržištima u svetu koja se ogledala u odlivu kapitala sa tržišta u razvoju i investiranju u manje rizičnu aktivu. To je rezultiralo padom cena akcija i vrednosti indeksa na najvećim svetskim berzama u SAD i Evropi već na samom početku trgovanja. Mnoge valute zemalja u razvoju su u ponedeljak bile izložene deprecijacijskim pritiscima, dok su jačale valute tradicionalno poznate kao „sigurna utočišta“, a to su dolar, jen, švajcarski franak“, objašnjavaju u NBS. 

Valute u regionu su, ukazali su u centralnoj banci, takođe slabile prema evru. Primera radi, turska lira je oslabila za 1,1 odsto, poljski zlot za jedan odsto, a rumunski lej za 0,2 odsto.