Treća revizija stend-baj aranžmana MMF pozitivna, očekuju se nove cene gasa i struje za Srbiju

Izvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) zaključio je treću reviziju u okviru stend-baj aranžmana (SBA) sa Republikom Srbijom, dozvoljavajući dodatni pristup oko 400 miliona evra, saopštio je zajmodavac iz Vašingtona. Vlasti će nastaviti da tretiraju SBA iz predostrožnosti i da ne pristupaju raspoloživim sredstvima. Treća revizija se odnosi na stend baj aramžman od približno 2,4 milijarde evra koji je odobrio je Bord MMF-a krajem 2022. godine.

Prema izveštaju fonda, makroekonomski rezultati u okviru programa ostaju jaki. Bruto društveni proizvod (BDP) je u porastu, inflacija opada, deficit tekućeg računa se smanjio, rezerve su rekordno visoke, a javni dug opada.

„Vlasti su čvrsto posvećene svojim fiskalnim planovima za 2024., koji su usklađeni sa fiskalnim ciljevima stend baj aramžmana, ali veće javne investicije znače da će deficiti u periodu od 2025. do 2027. biti veći nego što je ranije bilo predviđeno. Pojačane javne investicije biće praćene dodatnom transparentnošću i reformama upravljanja javnim ulaganjima“, navodi se u saopštenju.

Prema novim projekcijama, BDP će umesto dosadašnjih 2,5 odsto rasti 3,3 odsto, a inflacija će biti manja od provbitno prognoziranih 7,6 na 4 odsto.

Budžet za 2024. predviđa fiskalni deficit od 2,2 procenta BDP-a, ali ambiciozno ulaganje u infrastrukturu u okviru vladinog Skoka u budućnost — razvojni plan EXPO 2027 Srbije podrazumeva veći srednjoročni fiskalni deficit nego što je ranije bilo predviđeno (poslednje projekcije su za deficite od 2,5 procenta BDP u 2025. i 2,25 procenta do 2027.). Uprkos planiranim većim izdacima za javne investicije, javni dug i dalje opada.

„Provođenje oprezne fiskalne politike ostaje prioritet. Iako su potrebne veće javne investicije, novi planovi vlasti znače da će fiskalni deficiti biti veći nego u okviru deficitarne komponente fiskalnog pravila, što se, kao rezultat, odlaže. Pažljivo određivanje prioriteta investicionih projekata, veća transparentnost, pažljivo praćenje pritisaka na troškove i šire reforme upravljanja javnim ulaganjima će pomoći da se postigne vrednost za novac.

Dodatno, MMF je predložio i nekoliko mera koje bi trebale da se sprovedu, a tiču se javnih projekata, na primer da svi projekti vrednosti preko 20 miliona evra (osim tamo gde su ugovori između vlade propisani poverljivost) ministarstva će objaviti dokumente o proceni. Zatim objavljivanje ovih informacija po novom ubrzanom vremenskom okviru, novi informacioni sistem za upravljanje javnim ulaganjima, dok će Uprava za javne nabavke će nastaviti sa javnim izveštavanjem, uključujući i procedure koje bili izuzeti iz redovnog režima nabavki.

Cena struje i gasa

Razlog zbog kojeg Srbija morala da se zaduži kod MMF-a pre dve godine je bio kolaps energetskog sistema zemlje i državnog preduzeća Elektroprivreda Srbije koja nije mogla da proizvede dovoljne količine električne energije, te je država bila primorana da kupuje energente u trenutnku najviših cena na tržištu ikada zabeleženih, zbog rata u Ukrajini.

Finansijska situacija državnih preduzeća u energetskom sektoru je stabilizovana. Strukturne reforme u kompanijama u energetskom sektoru, upravljanje državnim preduzećima i šire fiskalno upravljanje dobro napreduju, kažu ekonomisti MMF-a.

„Dodatne promene u cenama energije i korporativnom upravljanju energetskih državnih preduzeća će pomoći u jačanju njihove finansijske pozicije, stvaranju prostora za ulaganja u energiju i obuzdavanju fiskalnih rizika. Takođe, nastavlja se napredak u pogledu šireg upravljanja državnim preduzećima i fiskalnih strukturnih reformi,“ rekla je Antoanette Saieh, zamenica generalnog direktora MMF-a.

Promene koje nas očekuju posle novog cenovnika i ukidanja regulacije cena električne enrgije za privredu u maju ove godine i kada je kompanijama ponuđena tarifa koja je tada bila vezana za kretanje cena na berzi.

„EPS je radio na razvoju novog sistema cena električne energije za neregulisani sektor, koji će stupiti na snagu uz saglasnost generala Skupština EPS-a (odnosno ministra rudarstva i energetike) od 01.11.2024. Sistem cena može uključivati elemente koji pomažu u zaštiti potrošača od prekomerne kratkoročne volatilnosti na tržištima električne energije kako bi se održala jaka atraktivnost Srbije kao investicione destinacije“, stoji u izveštaju fonda koji obrazlaže srpska strana.

Uz novi sistem cena za struju, državal planira i novi obračun cena gasa, odnosno povećanje marže da bi pokrila preko potrebne investicije.

„S obzirom na značajno smanjenje cena gasa za sektor privrede posle 1. maja, sprovešćemo analizu kako bi ispitali adekvatnost marže (trenutno postavljene na 5 procenata na prosek) koji se nalazi u metodologiji određivanja cena Srbijagasa da bi se procenilo da li postoji povećanje da se usmeri u preko potrebne investicije u narednim godinama. Metodologija Srbijagasa za obračun cene gasa za neregulisani sektor stupiće na snagu 1. avgusta 2024,“ stoji u izveštaju srpskih predstavnika.

Prema očekivanju fonda, uz slabljenje uticaja energetske krize, BDP bi trebao da raste na blizu 4 procenta u 2024. uz snažno tržište rada, povećanje realnih plata i veće investicije. Godišnja inflacija je pala na 4,5 odsto u maju 2024. godine, vraćajući se na ciljni raspon. Kako fond predviđa, deficit tekućeg računa povećati na oko 4 procenta u 2024. zbog poboljšane domaće tražnje, uz stalnu snagu stranih direktnih investicija koja će omogućiti dalju akumulaciju rezervi.

„Povratak inflacije na ciljni opseg centralne banke u maju je dobrodošao. Održavanje odgovarajuće čvrstog stava monetarne politike će pomoći u zaštiti od preostalih rizika od inflacije. Čini se da je finansijski sektor u Srbiji zdrav, ali je preporučljiva stalna budnost“, rekla je Saieh, zamenica generalnog direktora MMF-a.