Trka za „izazovima“: Zarade dostavljača zavise i od algoritma

Dostavljače koje viđamo na ulicama jure kroz gružvu u svakog doba dana, noseći porudžbine na adrese desetine hiljada korisnika. Na brzu, ponekad i nepažljivu vožnju ih, kako kažu, navodi algoritam, odnosno aplikacija platforme za koju rade, pošto im prihodi direktno zavise od količine dostavljenih porudžbina u precizno definisanim rokovima. Više dostava ipak ne mora da znači i veću zaradu – ona zavisi i od doba dana kada obavljaju posao, razdaljine koju pređu..

Istraživačica i izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika Tanja Jakobi rekla je za Novu ekonomiju da su nedavne promene u politici obračuna zarada na platformama, uz inflacioni pritisak, uticale na postepeno pogoršanje uslova rada i izazvale nove probleme za radnike na platformama.

I pored toga, prema njenim rečima, radnici i dalje pokazuju interesovanje za rad na dostavljačkim platformama zbog niskih barijera za ulazak na tržište rada, fleksibilnog radnog vremena i (za srpske prilike) relativno pristojnih zarada.

“Platforme koriste dinamične modele za određivanje cena isporuka kako bi teoretski omogućile radnicima da zarađuju više tokom perioda maksimalne potražnje. Međutim, uočeno je da ovi modeli otežavaju radnicima da procene koliko mogu da zarade od svake dostave i kako mogu da maksimiziraju svoje prihode, jer uzimaju u obzir niz elemenata čija se vrednost konstantno menja u vremenu u zavisnosti od ponude i potražnje za uslugom dostave”, rekla je Jakobi.

Ovo je, kako je istakla, i izazvalo frustraciju među radnicima na platformama, kulminirajući u protestu dostavljača Wolt-a u Beogradu početkom aprila ove godine.

Dostavljač Glova (identitet poznat redakciji) koji za ovu kompaniju radi više od godinu dana, rekao je u razgovoru za Novu ekonomiju da algoritam uz pomoću kog rade dostavljači ubrzava samu dostavu ali, kako se “poboljšava” ne donosi boljitak u pogledu zarade.

“Kada sam počeo da radim, Glovo aplikacija je bila aktivna do jedan sat posle ponoći. Onda su u jednom trenutku odlučili da produže radno vreme do četiri ujutru. Kada su noćni sati otvorili ‘bonuse u satu’, parametar kojim se množi zarada za svaku dostavu, bili su dosta veći od bonusa u toku (radnog) dana”, rekao je naš sagovornik.

To je, kako je istakao, bio način se dostavljači dodatno plate za noćni rad.

“Međutim, vrlo brzo nakon što su shvatili da ima dovoljno motivisanih dostavljača koji žele da rade noću, noćne bonuse su vratili na vrednost dnevnih. Tako se već dugo ti noćni bonusi, odnosno zarada, ne razlikuju od dnevnih”, kazao je dostavljač.

Takođe, objasnio je, rad vikendom se ne razlikuje od onog radnim danima u pogledu plaćanja, dok se u danima kada su praznici uvećaju bonusi u satu i tada je zarada po dostavi veća nego inače.

“Kompanija Glovo, kao i većina agencija ostavljaju slobodu dostavljačima da odluče koliko će sati i kada raditi. Međutim, postoje agencije koje uslovljavaju dostavljače da rade svaki dan po deset sati. Takve agencije, za razliku od većine koje uzimaju fiksno oko 10.000 dinara mesečno, uzimaju procenat od zarada dostavaljača na aplikaciji i interes im je da dostavljači što više rade”, rekao je on.

Na pitanje koliko je naporan posao dostavljača, rekao je da se zbog saobraćanog stresa, rizika od nezgode prilikom sata velike potražnje, najčešće u vreme ručka od 12 do 15 časova, radi maksimalnom brzinom kako bi se zaradio “pristojan novac”.

Kako radi algoritam i zašto ne daje mnogo para?

Najvažniji zadatak algoritma na samoj aplikaciji, prema rečima sagovornika, jeste da dodeljuje narudžbine dostavljačima, odnosno da napravi procenu koji dostavljač i u kom trenutku treba da preuzme posao na određenom mestu, kako bi sistem najefikasnije funkcionisao.

“Sistem efikasno funkcioniše kada dostavljači u proseku imaju najkraće preuzimanje, odnosno kada je razdaljina do restorana mala. Takođe, efikasan je i kada dolaze u restoran u trenutku kada je narudžbina spremna. Tada dostavljači mogu da isporuče najveći broj narudžbina u određenom periodu”, smatra dostavljač s kojim je razgovala Nova ekonomija.

Međutim, kako je istakao, od kada je počeo da radi, platforma za koju radi je počela konstantno da smanjuje parametre zarade, odnosno da smanjuje zaradu po dostavi, upravo aplikacijom i algoritmom uz pomoću kog ona radi.

Oni to ne negiraju i pravdaju ‘ubrzavanjem’ aplikacije. Prema njihovim rečima sada možemo u proseku da uradimo više dostava po satu nego ranije, a u zbiru imamo istu zaradu po satu.

Objasnio je da je ranije aplikacija često davala restoranima „nerealno malo vremena za spremanje narudžbine“, pa su se ugostitelji stalno žalili da dostavljači dolaze prerano, odnsono da nisu imali dovoljno vremena za spremanje hrane.

“Takođe najveći broj dostavljača koji su u aplikaciji prijavljeni kao obični biciklisti voze električne bicikle i aplikacija je loše procenjivala njihovu brzinu kretanja kao i vreme koje im je potrebno da dođu do restorana”, kazao je sagovornik.

Korekcije vremena koje je potrebno restoranu da spremi porudžbinu i vreme brzine kretanja dostavljača, dovele su do toga da oni mnogo preciznije dolaze do restorana i da mnogo manje vremena gube u čekanju.

Međutim, postavlja se pitanje šta je rezultat korekcija u radu aplikacije i u kakvoj je vezi smanjenje zarade sa tim?

U satima kada je velika potražnja, a to je obično vreme ručka, uz pomoć ubrzane aplikacije može da se uradi u proseku jedna dostava više nego ranije, a zarada po satu je i malo viša kazao je sagovornik Nove ekonomije.

Međutim, od 17 do 20 časova, kada se ljudi vraćaju sa posla i kad je naručivanje slabije, “ubrzavanje” aplikacije nema efekta na broj dostava koje mogu da se urade u satu, jer ima malo narudžbina.

Glovo je smanjio bonuse u satu za sve sate, ne samo za one kada je velika potražnja. Tako da, kada se sve zajedno uzme u obzir zarada dostavljača se značajno smanjila.

U junu ove godine kompanija je, prema njegovim rečima, uvela promenu da se broj pređenih kilometara koje dostavljač pređe računaju od mesta na kom je dobio narudžbinu do mesta preuzimanja (ugostiteljskog objekta) i od mesta preuzimanja do mesta dostave (kupca).

“Broj realnih kilometara će se sada množiti sa 25 umesto sa 35 dinara, sa koliko su se množili kilometri po starom. Ovo je zaista pozitivna promena i svi smo očekivali da će se zarada poboljšati kada počne da se primenjuje. Pošto će ova promena toliko ‘uvećati’ zaradu po dostavi, druga promena je da se svi ‘izazovi’ za sve tipove vozila smanjuju za 50 odsto”, rekao je on.

Kako je objasnio, „izazovi“ su zarada na određen broj isporučenih dostava, a cilj ove promene je prema rečima poslodavca da ova vrsta bonusa imaju manji uticaj na zaradu,.

„Zarada po dostavi toliko smanjena da ljudi koji ovo rade kao dodatni posao i koji nemaju dovoljno vremena da ‘uhvate’ izazov prosto ne izlaze da rade”, rekao je dostavljač.

Pored ovoga, posao je dodatno otežan jer aplikacija dostave daje po pešačkim putanjama, gde se sada u proseku prelazi veći broj kilometara po dostavi nego ranije.

Treći po redu Fairwork izveštaj koji se bavi pravima radnika, uslovima rada, njihovim zaradama, ugovorima koje imaju pokazao je da dostavljačima u Srbiji često nedostaju osnovna radna prava kao što su pristup nadoknadi za nezaposlenost, plaćeno bolovanje, godišnji odmor i porodiljski/očevski dopust.

Ovogodišnji izveštaj “Fairwork” pokazao je da su dve platforme (Glovo i Wolt) mogle da dokumentuju da plaćaju radnicima najmanje minimalnu satnicu nakon obračunatih troškova rada, koja iznosi 230 dinara.

Međutim, nijedna od ove četiri platforme nije mogla da dokumentuje da plaća radnicima najmanje egzistencijalni minimum nakon obračunatih troškova rada od 320 dinara.

Nova ekonomija kontaktirala je platformu Glovo, ali nije dobila odgovore na postavljana pitanja u vezi sa pravima radnika i promene načina zarade.

Kompanija Volt (Wolt) istakla je da njihovi partneri-dostavljači na platformu mogu da se uključe kada žele, kao i da prihvataju ili odbijaju porudžbine koju im aplikacija dodeli.

„Promene na aplikaciji koje smo uveli, kao i ostatak zemalja u kojima Wolt posluje, implementirane su da prate trud koji je potreban da se dostavi svaka porudžbina, tako da sve porudžbine budu podjednako privlačne za prihvatanje“, naveli su iz kompanije.

Dodali su da naknada dostavljačima može zavisiti od različitih faktora, kao što su pređena distanca, težina porudžbine, vremenski uslovi, zauzetost zone i slično.

„U skladu sa našim novim modelom, Partneri Dostavljači sada imaju više informacija o porudžbinama koje prevoze, uključujući iznos koji će dobiti za svaku porudžbinu i ukupnu distancu koju će preći. Ovo je namenjeno kako bi Partneri Dostavljači imali bolju predstavu o svakoj porudžbini i kako bi mogli bolje da planiraju svoj rad“, naveli su iz Volta.

Da li dostavljači u Srbiji imaju radna prava?