Troškovi Srbije za energiju narasli na dva odsto BDP-a, upozorava MMF

Ukupni troškovi Srbije za energiju narasli su na dva odsto BDP-a zbog problema u domaćoj proizvodnji struje koji su se preklopili sa rastom globalnih cena energije u zimu 2021/22, ocenjuje MMF u drugom  razmatranju rezultata savetodavnog aranžmana sa Srbijom. To je više nego što izdvajamo za nauku i kulturu zajedno: za nauku izdvajamo 0,46 odsto, za kulturu jedan odsto BDP. 

MMF ocenjuje da negativni kratkoročni rizici i dalje postoje i da oni uključuju potencijalno produženi rat u Ukrajini sa daljim pritiscima na cene energenata i roba, poremećaje lanca snabdevanja i nižu spoljnu potražnju, kao i kontinuirani nedostatak proizvodnje u energetskom sektoru.

„Hitno su potrebne reforme energetskog sektora, uključujući obnavljanje pouzdanog snabdevanja“.

Strategija za državnu Elektroprivredu Srbije (EPS) i blagovremeno usvajanje Nacionalnog klimatskog i energetskog plana obezbediće suštinski okvir za ulaganja u energiju, posebno u obnovljive izvore, navodi MMF.

Podsećamo, Srbija je  procesu pripreme nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NEKP) Srbije za period od 2021. do 2030. godine, sa vizijom do 2050. godine čiji je nacrt objavljen na sajtu resornog ministarstva. 

Nacionalni energetski i klimatski plan će sadržati ciljeve za povećanje udela obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji energije, za povećanje energetske efikasnosti i za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Takođe, sadržaće i mere za dostizanje ovih ciljeva i sprovođenje energetske tranzicije.

Energetska preduzeća EPS i Srbijagas su rak rana srpskih ekonomskih reformi već neko vreme.

Prema oceni Fiskalnog saveta, EPS-ov problem su niske investicije, višak i nepovoljna struktura zaposlenih, slaba kontrola zarada, spajanje sa gubitašima, gubici i krađe struje, niska cena, javne nabavke itd. 

Na to treba dodati loše upravljanje i pad kvaliteta uglja, sve češće havarije i ispadanja proizvodnih kapaciteta, veće korišćenje mazuta (ekološki problem)…

Elektroprivreda Srbije je tokom aktuelne zimske sezone potrošila  oko 500 miliona evra za uvoz struje iz inostranstva a osnovni razlog za to su nedovoljna domaća proizvodnja uglja i havarije u Termoelektrani „Nikola Tesla“ koje su izazvale elektroenergetski kolaps u zemlji.

Vlada Srbije  nedavno je odobrila je (EPS) da do kraja 2023. uveze četiri miliona tona uglja, kako bi se obezbedio nesmetan rad obrenovačkih termoelektrana, koje pokrivaju polovinu potreba za strujom u zemlji. 

Zašto se toliko novca troši na struju? Prvi problem je taj što je velika suma novca potrošena za uvoz struje u zimskom periodu kada je ona najskuplja. Drugi je taj što je Elektroprivreda Srbije da nije imala problem sa domaćom proizvodnjom mogla da izvozi viškove struje i da dobro zaradi na njenoj prodaji 

Podsećamo, da je EPS izgubio pola milijarde evra na uvoz struje nedavno je izjavio Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta Srbije. Prema njegovim rečima da bi mogao da uvozi nedostajuće količine struje EPS je bio prinuđen da uzme kredit od 300 miliona evra i veliko je pitanje da li će preduzeće uspeti da vrati dug pa će najverovatnije kredit biti vraćen iz državnog budžeta.

Država Srbijagasu, takođe, obezbeđuje razliku između visokih nabavnih i zamrznutih prodajnih cena gasa.